Devizne rezerve Centralne banke Bosne i Hercegovine (CBBiH) na kraju augusta 2026. godine dostigle su 19,89 milijardi KM, što je za 1,97 milijardi KM ili 11 posto više nego u istom periodu prošle godine. Istovremeno, nastavljen je rast kredita i depozita domaćih sektora, pokazuju podaci CBBiH.
Ukupna kreditna zaduženost domaćih sektora na kraju augusta iznosila je 31,43 milijarde KM. U poređenju s julom, krediti su povećani za 128,3 miliona KM, odnosno 0,4 posto, dok je na godišnjem nivou zabilježen rast od 3,98 milijardi KM ili 14,5 posto.
Najveći mjesečni rast kreditnog zaduženja ostvaren je kod stanovništva, kojem su plasirani dodatni krediti u iznosu od 125,8 miliona KM, što predstavlja povećanje od 0,8 posto.
Kreditna zaduženost vladinih institucija porasla je za 73,5 miliona KM (3,7 posto), nefinansijskih javnih preduzeća za 43,1 milion KM (5,1 posto), a ostalih domaćih sektora za 4,7 miliona KM (1,1 posto).
S druge strane, kod privatnih nefinansijskih preduzeća evidentirano je smanjenje kredita za 118,8 miliona KM, odnosno jedan posto.
Građani prednjače u godišnjem rastu kredita
Posmatrano na godišnjem nivou, najveće povećanje kreditnog zaduženja zabilježeno je kod stanovništva, i to za 1,73 milijarde KM ili 12,4 posto.
Krediti privatnim preduzećima porasli su za 1,25 milijardi KM (11,3 posto), dok su vladine institucije zabilježile povećanje od 763,8 miliona KM, odnosno 58,9 posto.
Kod nefinansijskih javnih preduzeća godišnji rast iznosio je 155,6 miliona KM (21,3 posto), a kod ostalih domaćih sektora 78,5 miliona KM (21,4 posto).
Depoziti dostigli 40,9 milijardi KM
Uz povećanje kreditne aktivnosti, nastavljen je i rast depozita. Prema podacima Centralne banke BiH, ukupni depoziti domaćih sektora na kraju augusta iznosili su 40,9 milijardi KM.
U odnosu na juli povećani su za 467,5 miliona KM ili 1,2 posto, dok je godišnji rast dostigao 4,86 milijardi KM, odnosno 13,5 posto.
Najveći mjesečni rast depozita zabilježen je kod privatnih preduzeća, za 387,9 miliona KM (4,4 posto). Depoziti stanovništva povećani su za 137,6 miliona KM (0,7 posto), ostalih domaćih sektora za 63,5 miliona KM (2,8 posto), a nefinansijskih javnih preduzeća za 6,3 miliona KM (0,3 posto).
Istovremeno, depoziti vladinih institucija smanjeni su za 127,6 miliona KM, što predstavlja pad od 2,1 posto.
Više od polovine depozita građana na transakcijskim računima
U strukturi štednje i depozita stanovništva najveći udio imaju sredstva na transakcijskim računima, koja čine 51,3 posto ukupnih depozita građana.
Na oročene depozite odnosi se 29,3 posto, dok depoziti po viđenju učestvuju sa 19,4 posto.
Na godišnjem nivou depoziti stanovništva povećani su za 2,42 milijarde KM ili 12,9 posto. Najizraženiji rast ostvaren je na transakcijskim računima, za 16,5 posto, dok su oročeni depoziti povećani za 10,6 posto, a depoziti po viđenju za 7,5 posto.
Rast depozita evidentiran je i u ostalim sektorima. Privatna preduzeća imala su 1,02 milijarde KM više depozita nego godinu ranije, što predstavlja povećanje od 12,3 posto.
Kod vladinih institucija depoziti su porasli za 1,05 milijardi KM (20,8 posto), nefinansijskih javnih preduzeća za 100 miliona KM (5,3 posto), a ostalih domaćih sektora za 275,4 miliona KM (13,4 posto).
Podaci CBBiH tako pokazuju da je u augustu nastavljen dvocifren godišnji rast i kreditnih plasmana i depozita, pri čemu stanovništvo ima najveći doprinos povećanju obje kategorije.
