Optima Grupa: Uvažavajući konkurenciju, spremni za tržišnu utakmicu

Dolazak Zarubežnjefta u BiH, tačnije privatizacija devastirane rafinerije nafte u Brodu, zatalasao je naftno tržište, jer se između do tad neprikosnovenih Ine i NIS-a pojavila nova kompanija koja je regionalnim divovima preuzela dio naftnog tržišta.

O toj novoj preraspodjeli snaga, dolasku novih i povlačenju nekih naftnih giganata iz BiH, o predstojećim tržišnim okršajima naftnih giganata, za portal  energynews.ba govori Radomir Vidaković, načelnik odjeljenja za marketing i reklamu Optima grupe pod čijim okriljem posluju Rafinerija nafte u Brodu, Rafinerija ulja u Modriči i lanac pumpi Nestro petrola.

Kakva je razlika između naftnog tržišta u BiH danas i onog kojeg ste zatekli pre pet godina?

- Do našeg dolaska tržište BiH u potpunosti je bilo oslonjeno na uvoz gotovih naftnih derivata i to iz prostog razloga jer, jednostavno u zemlji nije postojala rafinerija. U takvim uslovima kad u potpunosti zavisite od uvoza teško je govoriti o nekoj ravnopravnoj tržišnoj utakmici. U tim okolnostima uvoznici diktiraju cene, rafinerije mogu da formiraju veliku visinu premija, a uz sve to što skupo platite vrlo je upitno kakav kvalitet goriva dobijate. Danas je situacija drastično drugačija.

U kom smislu drugačija?

- Kao prvo BiH je s jedne strane drastično smanjila uvoz naftnih derivata, šta više postala je i izvoznik goriva. Modernizacijom Rafinerije nafte u Brodu na BiH tržištu su počeli da se prodaju derivati EURO 5 standarda, a uz sve to građani BiH danas imaju najjeftinije gorivo u Regionu. To ga sigurno ne bi bilo da Rafinerija nafte nije privatizovana.

Kažete jeftino gorivo. Morate priznati da se sa vama neće složiti većina stanovnika u BiH?

- Formiranje cene dervata je veoma egzaktna stvar i sve se može brojevima objasniti, a kada se na taj način stvari prikazuju nema mesta špekulacijama. Naša nesreća je da smo rafineriju kupili uoči velike ekonomske krize koja još uvek trese celu Evropu i Svet. Jednostavno danas je sirova Nafta znatno skuplja nego što je bila recimo 2008. godine. Međutim, da nije pokrenuta rafinerija u Brodu, sa sigurnošću mogu da tvrdim da bi gorivo danas u BiH bilo skuplje bar za 20 feninga. Da biste to razumeli objasniću vam kako to izgleda u praksi. Daću  vam primer uštede na nivou BiH. Potrošnja dizela u BiH na godišnjem nivou iznosi oko 750.000 tona. U trenutku kada smo pokrenuli Rafineriju nafte u Brodu podigli smo konkurentnosti na tržištu,  tako da je pojava domaćeg proizvođača primorala trgovce da smanje premije za dizel oko 100 dolara po toni. Kada se ta cifra pomnoži sa pomenutom potrošnjom, dolazimo do podatka da su potrošači u BiH samo na dizelu uštedeli 75 miliona dolara. A kada na to dodate benzine i lož ulje, lako je videti koliki značaj za građane ali i državu ima rafinerija nafte.

Ipak morate priznati da je dobar deo političke scene u BiH, tačnije opozicija u RS, ali i veliki broj političkih partija iz FBiH godinama dovodio u pitanje opravdanost vašeg projekta?

- Ne bih komentarisao što je nekad bilo. Moram reći da mi je danas drago što je kompletna politička i ekonomska javnost shvatila značaja ovog projekta za kompletnu privredu BiH. U preduzećima naše grupacije radi oko 3.000 ljudi, a uz to veliki broj preduzeća iz BiH je vezan za našu grupaciju kroz ugovore o saradnji, pružanju usluga i na taj način šire svoje Poslovanje. Na godišnjem nivou mi platimo više od 500 miliona KM poreza u budžet BiH, naš aktivan izvoz znatno utiče na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita. Moram naglasiti da se ovde radi o izuzetno kompleksnom projektu i u našem razvoju moramo prevazići dosta problema.

Koji problem vas trenutno najviše pogađa?

- To je svakako loša logistička pozicija rafinerije i tu pre svega mislim na rešavanje plovnosti rijeke Save. U rešavanje tog problema moraju se uključiti nadležne institucije BiH. Problem je što nepostoji mogućnost otpreme derivata iz rafinerije Brod železnicom. Međutim, uveren sam da ukoliko kompletno društvo prepozna značaj našeg razvoja, rešavanje tih problema bi moglo da bude pokretač kompletnog privrednog rasta. Slikovito ću vam to objasniti u čemu se sastoji naš problem. Kad mi podignemo naše proizvodne kapacitete na tri miliona tona prerade sirove nafte, a uz to znamo da potrošnja BiH ne prelazi dva miliona, jasno se vidi da mi moramo da izvezemo 1,5 miliona derivata. Tu je šansa da se značajno uposle železnički kapaciteti i oživi rečni saobraćaj savom. To je sve moguće uz dobru volju.

Vratimo se na aktuelna dešavanja. Kako ocjenjujete konkurenciju na naftnom tržištu BiH?

- U BIH posluju sve naftne kompanije iz okruženja, prevashodno iz Hrvatske i Srbije. U toj tržišnoj utakmici mi se poziciniramo kavlitetom derivata i usluge. Da smo uspešni u tome potvrđuje podatak da  je naša porodica potrošača svakim danom sve veća.

Ipak, neosprno je da u BiH dolazi novi veliki igrač. Ruska kompanija „Gasprom NIS", najavljuje agresivno širenje maloprodajne mreže pumpi u BiH. Znajući da ste i vi ruska državna kompanija, da li ćete u pravoj mjeri biti konkurenti ili se pak može govoriti o zajedničkom  nastupu?

- Prvo NIS nije ruska kompanija isto kao što NESTRO u BiH nije ruska kompanija. NIS je kopanija Republike Srbije a mi smo kompanija BiH, a vlasnici većinskog paketa akcija su iz Ruske Federacije. To treba posmatrati kao odnos konkurenata gde svako radi po svojim principima. To vam je kao što u BiH posluje više nemačkih autokompanija: Mercedes, BMW,WV i svi oni rade za sebe. Ne bojimo se konkurencije, mi je poštujemo. Naš glavni adut su vrhunski kvalitet derivata i dobra usluga.

Sad nam morate odgovoriti ko je u vašem slučaju Mercedes, a ko BMW?

- BMW je odličan auto, ali mi smo ipak mercedes, a ljudi ovde znaju šta znači mercedes (smeh). Mi u našem radu konstantno usavršavamo uslugu, pružamo razne mogućnosti kupcima zarad komfornije saradnje, a sve to se manifestuje stalnim povećanjem prometa. Ono što želimo dodatno raditi je razvijanje svesti o kvalitetu motornih ulja Rafinerije ulja Modriča. Naime, kod potrošača u BiH se iz neke stare navike više veruje uvezenoj robi. Zbog toga stalnim radom na terenu moramo predstavljati kvalitet naših ulja koja kvalitetom i prihvatljivom cenom zaslužuju veći deo tržišnog kolača. Taj kvalitet se često pre prepozna na stranom tržitu, tako da imamo slučaj da našem distributeru u Italiji odlično ide prodaja, a u kojoj meri je širi govori to da sopstvenim sredstvima finansira marketinške kampanje, te da je jedan od sponzora italijanskog fudbalskog kluba Udineze.

Moram vam reći da vi kao da ste političar sve najbolje o konkurenciji, ali mi smo najbolji..

- Ne, suprotno od politike, kod politike opozicija prikazuje stanje lošijim nego što jeste, pozicija prikazuje stanje boljim nego što jeste, a mi ne. Mi želimo samo da potrošača upoznamo sa našim kavalitetom onakvim kakav jeste i garantujemo isti.

Što se tiče nastavka ulaganja u Rafineriju nafte, da li tu ide sve prema planu?

- Mi imamo svoj plan investiranja koji je usvojen na početku našeg rada tako da razvoj ide shodno toj dinamici. Predsjednik RS Milorad Dodik je nedavno imao sastanak sa prvim čovekom „Zarubežnjefta" gde se razgovaralo o dosadašnjem i budućem radu „Nestro" grupacije u BiH, a kako smo mogli čuti nakon tog sastanka investiranje će biti nastavljeno.

Ipak, nisu svi zadovoljni tom dinamikom. Proteklih meseci dolazile su optužbe iz Hrvatske da je rafinerija u Brodu veliki zagađivač?

- Vidiite, svaka investicija zahteva određeno vreme za realizaciju. Mi smo otvereni i uvek spremni za argumentovanu raspravu. Istina je, što su potvrdili na kraju i u Hrvatskoj, da Rafinerija u Brodu nije prekršila nijedan međunarodni ekološki standard i to po rezulatima merenja koji su oni sami prezentovali. Pošto mi nemamo apsolutno šta da krijemo, mi smo u više navrata išli u Slavonski Brod i u direktnom razgovoru sa njihovim asocijacijama tražili rešenje problema. Otvorili smo kapije rafinerije za hrvatske medije i bili im dostupni za sva pitanja. Sve to je kulminiralo jednom ministarskom konferencijom u samoj Rafineriji gde su se nadležni ministri iz prve ruke upoznali sa našim daljim planovima na zaštiti životne sredine. Moram reći da su sa Hrvatske strane bili iznenađeni našom otvorenošću.

Napomena: Intervju bez izmjena prenosimo sa portala energynews.ba