Vijesti / BOSNA I HERCEGOVINA

Jasna Bajraktarević o psihologiji biznisa: Pronađite svoju autentičnost

09.09.2022. 16:19 / Izvor: Akta.ba
Jasna Bajraktarević

Uživanje u procesu je ono što vas čini autentičnim, a ne zadavanje i stizanje do cilja kazala nam je profesorica Jasna Bajraktarević, doktorica nauka psihologije.

Uživanje u procesu je ono što vas čini autentičnim, a ne samo stizanje do cilja, kazala nam je profesorica Jasna Bajraktarević, doktorica nauka psihologije. Ako niste bili svjesni procesa, cilj koji dostignete vam ne znači ništa i onda ste prazni. S druge strane, kada se posvetite procesu onda obogaćujete sebe i sve oko sebe.

Uživanje u procesu je ono na šta je većina ljudi u današnjem vremenu zaboravila. Društvene mreže i okolina često u nama bude želju za dokazivanjem i takmičenjem. Zbog, toga na kraju dana, imamo osećaj stresa u sebi, anksioznost, nezadovoljstvo poslom i životom generalno.

"Ljudi često uspjeh doživljavaju na način da kompenzuju stvari koje nisu imali u djetinjstvu ili tokom odrastanja. I onda, taj prirodni tok rasta biznisa dožive kao dokazivanje, sebi I drugima, šta sve mogu. Onda to u jednom momentu uzme maha toliko da zapravo “zagrizete” zalogaj koji vas, na kraju, uguši. Tada nastaju menadžerski stres, anksioznost jer to što radite nadilazi snagu koju ste spremni da uložite", pojašnjava psihologinja.

Suočeni sa svakodnevnim stresom i nemogućnošću da funkcionišu, manageri sve češće traže pomoć psihologa kako bi prebrodili prepreke sa kojima se susreću. Problem nije u vremenu koje provodimo radeći, već u organizaciji vremena.

"Ja sam veliki radoholičar i radim nekada i 12 sati dnevno, zato što to volim. Ono što je bitno da kažem, kada manageri dolaze kod mene, jeste da im terapija treba, ne da bi manje radili, nego da bi drugačije reorganizovali energiju, snagu i vreme i da bi mogli više da rade, a da budu zadovoljni sobom“, istakla je.

Prokletstvo ljudi,  smatra, je u hedonističkoj adaptaciji na uspjeh, odnosno to što se brzo navikavamo na uspjeh koji napravimo.

"Kada tek počinjemo biznis sretni smo kada zaradimo hiljadu maraka. Kada zaradimo deset hiljada tu se naviknemo i onda idemo dalje i vrlo brzo postanemo nezadovoljni.  Kada pređemo na 100.000 hiljada, to je wow samo do izvesnog vremena. I to navikavanje na uspeh, tzv. hedonistička adaptacija,  nas suštinski čini nezadovoljnim. Polako se naviknemo na ono što smo napravili i zaboravljamo kako smo se penjali do toga. Uvek ćete naći ljude koji su isfrustirani, nervozni, imaju sve u životu, a toga nisu svesni. Ti ljudi imaju razne probleme, ne mogu  da komuniciraju ni sa porodicom ni sa okolinom. Zato što, bez obzira što su napravili carstvo, nisu prisutni u vremenu. Uvek su ili u prošlosti ili budućnosti. Zaboravljaju da rade posao zbog procesa, zbog prevazilaženja nivoa kao igrice, a ne zato da bi stalno trčali  s preponama na 800 metara", pojasnila je Jasna.

Život je jako dug, a da bi mogli da uživate budite svjesni trenutka. Provodite vrijeme prisutni u sadašnjosti.

"Koliko god to zvučalo na momente previše romantično, stanite na trenutak i zahvalite za sve što imate. Možda ćete shvatiti da vam ništa više I ne treba“, poručuje naša sagovornica.

Izgubljeni u novim zadatim ciljevima zaboravimo da je proces suština i prestajemo da budemo sretni.

"Kada shvatite da sve ima vrednost samo dok ga radite sa unutrašnjim zadovoljstvom i iskrenom srećom, uživajući u procesu, bit ćete zadovoljni. I cilj, ponovit ću, je samo posljedica. To naučite sa godinama. To je mudrost koja donosi iskustvo koje imaju ljudi koji su prošli taj trnovit put.  Zbog  grčevite sile da se ostvari rezultat, imamo nervozne ljude i ljude koji više ne mogu da podnesu druge ljude. Dakle, cilj svih nas treba da bude unutrašnji mir i osjećaj zadovoljstva što radim ono što volim", pojasnila je.

Profesorica Jasna jedna je od oni ljudi koji imaju sreću da rade ono što vole i uživaju u tome. Radite li posao koji ne volite, morate da toliko volite sebe, da bi pronašli ono što volite.

"Ja sam presrećna što radim ono što volim. Što radim sa ljudima. Svakodnevno zajedno otkrivamo zagonetke problema koje imaju i te prepreke koje im ne daju da budu srećni. Ljudi odlaze iz psihološkog savjetovališta PsychoPractice kao neko ko je uspeo da pronađe nit svog života i dalje je prati. To je najveći adrenalin i najlepši osjećaj da sa sjajnim ljudima pravimo taj put.  Zahvalna sam na tom bogatstvu ljudi koji dolaze kod mene. Moja deca meni često kažu da im je neverovatno kada uvečer u sedam dođem kući da nisam umorna, već vesela i raspoložena. Nikad nisam umorna, jer zaista kada radim ovaj posao, ne osećam umor. Mene umaraju neke druge stvari, ali ovaj posao nikad. To je jedna blagodat koju želim svima i uvek ću biti pokretač promene u drugima“, kazala je.

Jasna

Jasna sa sinom Damirom

Rad sa sportistima

Kao psiholog sporta profesorica Jasna je radila godinama. Surađivala je sa raznim sportistima, a jedan od njih je i najbolji bosanskohercegovački atletičar Amel Tuka.

"Amel Tuka je jedan izuzetno vredan i disciplinovan čovek. Čovek koji osim toga što je sjajan sportista, on je neko ko je završio fakultet, sada završava magisterijum, a ostvario je i svoju porodicu. Sve u životu tog čoveka je išlo jednim prirodim putem i lakoćom. Dakle, Amel Tuka je ostvario uspeh zahvaljujući sebi, a mi smo imali čast da na tom njegovom putu u datom momentu budemo neko ko će mu pomoći. On spada u red ljudi koji su svojom ličnošću uspeli da najlepši dio svog života posvete tom procesu kroz koji su prolazili i zato je on zaista uspešan čovek. Ne samo zbog onoga što je ostvario u životu nego što je paralelno ostvario i porodicu, ljubav, emociju i uspeo da uradi sve što je potrebno, a da niste nikada na njegovom licu videli grč", priča nam Jasna.

Za sportiste, ali i ljude u drugim profesijama je važno da prođu i psihološke tretmane kako bi stigli zadovoljni do cilja.

"Ono što ja radim nije više samo razgovor kao što je to nekada ranije bilo, tu je sada i dijagnostika I frekventna terapija. Ono što radim, između ostalog, je analiza stresa i njegov uticaja na organizam. Prođete kompletno jedan psihosomatski screening da vidimo kako u psihološkom smislu organizam reaguje. To je dijagnostika koja se radi i nakon toga odlučujemo dalje procese. Radim  biorezonantnu terapiju i neurofeedback terapiju sa frekvencijama. Te promene u organizmu vode samoregulaciji organizma. Paralelno sa tim imamo savetodavne I psihoterapijske seanse. Taj kompleksan pristup, koji je mnogo više od samog razgovora, daje zaista visok stepen uspešnosti“, pojasnila je.

"Sve je u emocijama"

Na Univerzitetu u Sarajevu I u savjetovalištu PsychoPractice radi puno radno vrijeme, a nakon toga ima i druge hobije kojima se bavi. Pitali smo je kako „puni baterije“ i organizuje svoje vrijeme.

"Primenjujem na sebi ono u šta čvrsto verujem. Ja na sebi primenjujem terapije na neurofeedbacku, biorezonanci i metahanteru. Sa druge strane ja sam okružena jednim sjajnim timom tako da nemam potrebu da istrčim odavde kada se završi radno vreme. Napravila sam atmosferu da se ovde svako oseća lepo i da nema osećaj da radi. Drugi deo mog života posvećen je pisanju. Trenutno završavam knjigu i jedan književno psihološki kalendar misli. Radim puno na tim delovima jer su moja deca odrasli, tu sam za njih onoliko koliko njima treba. Moj dopamin povećava I moj pas Simba. On je jedan predivan deo naše porodice koji nam je ulepšao život. Šetnje sa njim meni stvarno stvaraju osećaj zadovoljstva i evo sada sam presrećna jer stiže i njegova drugarica Korgi. To je jedan divan pas koji je ostao bez mame na porođaju. Simba će sada dobiti drugaricu, a mi novog člana. Ta ogromna količina ljubavi koju vam pružaju životinje obogati vas za jedan sjajan deo. Opet je sve u emocijama kod mene“, istakla je.

Psi

Rixi i Simba

U jednu rečenicu ne može da stane sve ono što joj je bila motivacija u životu. Njen život je išao nekim svojim tokom. U šali govori da nikada nije bila dijete sreće. Nije joj sve bilo lagano, nego da se u životu uvijek morala potruditi i sa deset prstiju uraditi sve što treba. 

"Takva sam bila i kao dete, bila sam đak generacije, među najboljim studentima, ali uz veliku posvećenost. Ja sam bila neko ko je radio ono što voli. Na tom putu sam imala prepreke, dakle traženje sebe, nije to bilo uvek tako lagano. Imala sam neuspehe, padove i situacije u kojima nije sve išlo kako treba. Ti neuspesi su mene dovodili do toga da ja budem neko ko kada oseti neuspeh, zapravo zna gdje želi da ide i da se u taj osjećaj više nikad ne vrati. Ta bol i neuspesi koje sam imala su bili pogonsko gorivo. Na tom putu su me bogatili ljudi koji su bili tu. Pre svega moji sinovi koji su moj veliki motiv, kasnije u životu prolazila sam lične promene traganje na putu za istinskom ljubavlju koja je meni trebala, a rezultiralo je pronalaženjem nekoga sa kim sam poptpuno kompatibilna, tako da me i taj deo obogatio“, naglasila je.

Spoj psihologije i poduzetništva

Sticajem okolnosti stigla je do psihologije i ona za nju nije samo posao, nego ljubav u kojem se i danas pronalazi.

Kaže nam da je Duško Radović govorio da morate dva puta u životu da budete pametni: kada birate posao kojim ćete se baviti i kada birate partnera. Ako ta dva puta niste pametni onda ćete puno puta u životu morati da budete pametni da te dvije greške ispravite.

"Što se tiče psihologije ja sam je, gledajući očima Z generacije, doživljavala kao prekucavanje igrice. Hajmo još ovo da probamo, hajde da vidimo da uradimo I to. Nekako sam u tome videla energiju. Sada meni energiju nekako daju ljudi sa kojima radim i kada vidite da to što radite daje jako dobre rezultate“, kazala je.

Na programu poslovne psihologije koji je predavala je shvatila da u njoj postoji želja i potreba za otkrivanjem poslovnog dijela života. Tako se polako otisnula i u poduzetničke vode.

"Biznis za mene je samo otkrivanje da li ja nešto mogu ili ne mogu. Kada jednom doživite neuspeh i izgubite nekoliko puta u životu onda se više ne plašite poraza. Ja u sve u životu krećem sa “APP” flozofijom “ako prođe – prođe”, a ako ne uspem - probala sam. Uvek sam se kajala za stvari koje nisam uradila, odnosno za cipele koje nisam kupila nego za one koje sam kupila a nisu mi odgovarale. U životu se kajem samo ako ne pokušam. Oslobođena sam od onoga da ja moram da uspem. Ne moram, jer mogu, I smem da napravim grešku. Kada jednom sebi dopustite to da niste kompetitivni, da se više ne takmičite, da nemate oko sebe nekoga sa kim se poredite, da imate samo sebe danas i sebe juče, tada postajete istinski slobodni. Ako sam danas napravila nešto više nego jučer, ja sam tada, sebi, uspešna“, istakla je.

Odnedavno je vlasnica "Kašahane", a ima i nekoliko drugih projekta na kojima radi sa svojim sinovima no na sve to ne gleda samo kao na biznis.

" Za mene je uspeh to što nigde ne moram da žurim. Za mene je uspeh što ne “jurim” više nigdje. 30 godina se bavim psihologijom, profesor sam i ne žurim više nigde. To je to i svesna sam da je ovo to. Gledam da mi dan traje što duže, jer sam svesna svakog minuta. Šta god da se desi, imam tu mirnoću koju ranije nisam imala jer sam uvek negde trčala“, pojašnjava.

Osjećaj zadovoljstva ima u njenom mikro svjetu koji joj daje osjećaj sreće.

"Moj mikrosvet je veoma uzak krug ljudi koje beskrajno volim.  Dakle porodica, Admir, PsychoPractice, moj Simba i novi pas koji dolazi uskoro. Jedan mikrosvet koji mi daje energiju i štiti me od svih ljudi koji nisu dobronamerni i nemaju tu vrstu energije. Taj mikrosvet je nešto u čemu pokušavam da ostanem. Najveće oslobađanje u čoveku nastaje onda kada prestanete da trčite za tuđim ciljevima, da se takmičite sa ljudima oko sebe I kada prestanete da volite sebe samo ako samo nešto napravite“, naglasila je.

Njeni sinovi su odrasli i preponosna je na ono u šta su oni izrasli, u onu što su postali kao ljudi, u njihove želje, stremljenja i u ono što oni rade.

"Mi zajedno radimo na još jednom projektu, nas troje, tako da je to jedna priča koja će uskoro ugledati svetlost dana", kazala nam je.

Otkriva nam i da joj je neko nekada ranije rekao da će se baviti biznisom, ona bi mu vjerovatno rekla da se šali.

"Ovo je krenulo sticajem okolnosti i korak po korak. Nijednog momenta nisam u sve ove biznise, a četiri firme vodim, krenula sa tim da postanem milioner i da zaradim toliko i toliko. Uvek je finansijska kalkulacija kod svih mojih biznisa bila minimalna. Kada sam prije sedam godina krenula u sve ovo, to očekivanje je bilo minimalno. Razmišljala sam kad bi ovo krenulo samo da mogu da platim deo režija i kredita. Onda kada krenete s tim da se istinski posvetite onome što radite, sve ostalo samo dolazi", ističe.

jasna

Jasna sa sinom Denisom

"Dobro" je najgori neprijatelj "boljeg"

Da bi pokrenuli biznis ili promijenili posao potrebna je hrabrost.

"Ono što prvo treba je hrabrost. Ljudi vrlo često nemaju hrabrost. Imaju želje, dnevne snove, sanjare, ali nemaju hrabrosti da daju otkaz i da krenu dalje. Dobro je najgori neprijatelj boljeg. "Dobro mi je" je u zoni komfora: radim u državnoj firmi, imam platu 800 KM,  nije nešto, ali dobro mi je i sigurno. Ne morate za početak davati otkaz, ali vidite šta znate da radite. Nemojte pokušavati da pokrenete biznis u onome što ne volite, a vidjeli ste da je neko pokrenuo taj biznis. To je osuđeno na neuspeh. Drugo su porodični biznisi. Ja sam svedok da i u porodičnim biznisima druga generacija vrlo često ne voli svoj posao. Zato postoji edukacija i za tu vrstu problema“, naglasila je.

Njena poruka je da se u biznis ne pokreće da bi postali milioneri ili radili ono što ne volite. Hrabrost je ključna, a nakon toga treba krenuti.

"Radi se o kreativnosti, slobodi, hrabrosti i riziku. Naravno, za sve ćete reći potreban je novac, ali nije baš mnogo novca. Ako govorimo o početku morate da uložite novac u biznis. Ne bih bila neozbiljna da pričam o tome da bez para možete pokrenuti biznis. Ja, kada sam počinjala, sve što sam imala na karticama sam iskoristila da bih napravila jedan mali i lepo uređen prostor. Jako sam ponosna na te početke i sećam ih se rado. Ono što je meni vrlo bitno jeste da sam kroz sve ovo, sebe istinski zavolela i da se istinski poštujem, “, kazala je.

Među mnogo korisnih savjeta koje je podijelila, navodi i da ćete zavoljeti sebe kroz bilo koju stvar koju uradite svojim rukama. U suprotnom, ako ostanete na mjestu gdje ste nezadovoljni postat ćete isfrustrirani.

"Zavirite sebi u dušu da vidite šta možete da radite. Danas možete sve od malih, srednjih do velikih biznisa, ali uvek postoji šansa. Najgore što možete da uradite je da ostanete tu gde jeste i da mrzite celi svet. Da budete isfrustrirani, cinični i da kad god neko nešto pokuša vi ga omalovažite I zaustavite. Treba krenuti i ako nešto ne uspete - probali ste. To je ono što sam naučila i svoje sinove. Naša filozofija je da u sve krećemo da bismo nešto naučili. Ne da bismo se obogatili, a ako ne uspemo, znamo da smo pokušali. Dakle, ne na silu već prateći sebe, svoje potencijale I svoje snove", poručila je.

Gdje će je put odvesti dalje ne zna, ali poručuje svima da probaju, a ako imaju strah, da shvate da je to normalno I da slobodno idu dalje. 

"Ono na što sam ponosna je što živim autentičan život. I to je ono što treba da bude cilj svim ljudima. Pronađite svoju autentičnost", poručila je za kraj našeg razgovora.

E.O.

PODIJELI:
TAGOVI:

*Pri preuzimanju teksta s portala Akta.ba potrebno je navesti izvor i linkovati tekst.

Imate zanimljivu priču, fotografiju ili video? Pošaljite na Viber +387 60 3315503 ili na mail urednik@akta.ba ili putem Facebooka i podijeliti ćemo je sa hiljadama naših čitatelja.

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Akta.ba.

Vijesti