BiH nije omogućila građanima da učestvuju u energetskoj tranziciji

Zašto stojimo u mjestu kada se radi o energetskoj zajednici građana i energetskoj zajednici obnovljive energije? Pitanje je bez konkretanog odgovora. Bosna i Hercegovina je jedina zemlja u Evropi koja nije omogućila građanima da učestvuju u energetskoj tranziciji. Sve je stavljeno na čekanje, s obzirom na to da u Bosni i Hercegovini još nisu stupili na snagu svi zakoni koji bi to i omogućili.

Naša zemlja još nije rješila pitanje energetske zajednice građana i energetske zajednice kao obnovljvog izvora energije. Energetski zakoni nisu usklađeni na svim nivoima vlasti.

„U entitetu RS postoji zakon koji to omogućava, no svi rokovi za donošenje podzakonskih akata su probijeni.U Distriktru Brčko ništa nije urađeno, dok je u Federaciji BiH u julu usvojen set reformskih energetskih zakona. Najvažniji, Zakon o obnovljivim izvorima energije, usvojen je u Parlmentarnoj skupštini BiH na oba doma, no još nije objavljen“, kaže Damir Miljević, član Upravnog odbora Centra za održivu energetsku tranziciju Reset.

Usvajanjem seta zakona, građanima i preduzećima bila bi omogućena proizvodnja električne energije. A to je prvi korak ka uspostavi energetskih zajednica koje bi utjecale na sprječavanje monopola elektroprivednih preduzeća, smanjenje troškova, ali i manje zagađenje.

„Građani, lokalne zajednice i privreda su nosioci energetske tranzicije. Kada pogledate šta se dešava u svijetu, vidite da nigdje energetsku tranziciju ne vode države i elektroprivrede. Država je tu da postavi zakonski okvir koji će omogućiti energetsku tranziciju, a elektroprivrede su tu, prije svega, ove što su zavisne od uglja, kao kod nas u BiH  - da se one restrukturiraju“, ističe Miljević

Bosna i Hercegovina je jedina zemlja u Evropi koja još nije riješila pitanje energetske tranzicije uprkos velikom potencijalu.

„Važno je da se uključe i građani i građanke i da znaju da i oni mogu da proizvede i prodaju struju i kao pojedinci i kao dio energetske zajednice“, poručila je Judith Brand, direktorica Ureda Fondacije Heinrich Boell u BiH.

Proces dekarbonizacije, osim što je jedan je od uslova naše zemlje na putu ka EU, ima cilj smanjenje zagađenja i troškova.