Bh. firme žele da se vrate na libijsko tržište, ali je problem sigurnost

Rukovodstvo Vanjskotrgovinske komore (VTK) BiH, Asocijacije građevinarstva i industrije građevinskog materijala pri VTKBiH i predstavnici bh. firmi koje su poslovale u Libiji sastali su se danas u Sarajevu da bi ragovarali o rješavanju problema vezanih za povratak na to tržište.

Predsjednik VTKBiH Ahmet Egrlić izjavio je da se bh. firme susreću s brojnim problemima na tom nekad perspektivnom tržištu, poput bankovnih garancija koje su date za određene poslove i koji nisu realizirani, a niti je naplaćen i avans.

„Libijci, po važećim zakonima, imaju mogućnost da pošalju reviziju i utvrde dobit bh. firmi i onda je oporezuju, a neke od naših firmi još nisu prisutne u Libiji, neke nisu naplatile potraživanja, neke imaju vrlo velike štete i ako se sad vrate mogu se suočiti s ovim problemom“, naveo je Egrlić.

Rekao je da se nada da će nam vlada Libije u vezi s tim pomoći, a da su bh. firme spremne da naplatu ratnih šteta kompenziraju plaćanjem poreza, doprinosa i ostalih administrativnih troškova koje vlada Libije naplaćuje te da osiguranja za poslove koji nisu relizirani budu prenesena na nove ugovore.

„Postoje problemi i s produženjem registracije jer se u Libiji firme registruju na određeni period. Nekim bh. firmama taj period je istekao za vrijeme rata u Libiji, a bez ponovne registracije, koja je vrlo skupa i složena, ne mogu očekivati da naplate potraživanja“, kazao je Egrlić.

Dodao je da problem predstavljaju i vize za Libiju koje bh. građani čekaju minimalno 15 dana, što stvara velike probleme bh. firmama u odnosu na firme iz zemalja koje nemaju vizni režim s Libijom.

„Bh. kompanije žele da se vrate na tržište Libije, ali imaju rezerve o pitanju sigurnosne situacije koja nije baš na visokom nivou i zbog toga trpe velike štete. Perspektivno libijsko tržište je jako dobro funkcioniralo, 2007. smo imali ugovorene poslove u vrijednosti 43 miliona, 2008. oko 61 milion, 2009.  80 miliona, 2010. 167 miliona, a danas imamo 8,7 miliona dok su ukupna potraživanja oko 106 miliona eura“, precizirao je Egrlić.

Pomoćnik direktora za trgovinu i usluge Energoinvesta Mehmed Koldžo istakao je da ta kompanija trenutno radi u Libiji, iako je to daleko od nekadašnjeg obima poslova.

„Libijsko tržište je za firme iz Bosne i Hercegovine značilo jako puno i značit će ponovo. Energoinvest je svoja potraživanja naplatio, ali nisu realizirani poslovi ugovoreni prije rata u vrijednosti 200 miliona eura, dok su poslovi koje sada imamo vrijedni 10-ak miliona eura“, istakao je Koldžo.

Vršilac dužnosti direktora Hidrogradnje Munir Obralija naglasio je da bi nastavak poslova u Libiji bilo teško očekivati zbog loše sigurnosne situacije, čak i kad bi svi ostali problemi bili riješeni.

„Mi imamo i obećanja od libijskih vlasti da nam mogu garantovati sigurnost gradilišta, ali u ovom momentu teško da mogu ispuniti ta obećanja. Pretrpjeli smo veliku štetu, pogotovo naš najveći kamp u Sirtu, ali i kampovi u Adždabiji, Misurati i Benkaširu pored Tripolija, i oni su potpuno devastirani i pokradeni i po našoj procjeni radi se o nekih 15 miliona KM štete“, rekao je Obralija.