MOL i Slovnaft prijavili JANAF Evropskoj komisiji

MOL i Slovnaft su podnijeli zvaničnu žalbu Generalnoj direkciji za konkurenciju Evropske komisije, tvrdeći da JANAF, kompanija koja upravlja hrvatskim naftovodom, zloupotrebljava svoj monopolistički položaj.

Dana 27. januara 2026. godine, isporuke sirove nafte Mađarskoj i Slovačkoj putem naftovoda Družba su obustavljene. Naftovod je od tada van funkcije, što je značajno povećalo zavisnost kopnenih rafinerija u Centralnoj i Istočnoj Evropi od naftovoda Adria kao jedine održive rute.

JANAF ima monopol na snabdijevanje naftom naftom morskim putem mađarskim i slovačkim rafinerijama, i uprkos činjenici da je u takvim slučajevima isporuka ruske pomorske sirove nafte u ove dvije zemlje dozvoljena i u potpunosti u skladu sa sankcijama EU i SAD-a (uključujući OFAC propise), JANAF odgađa prihvatanje, pozivajući se na dodatne pravne provjere, iako MOL Grupa ima pravo i odgovornost za nabavku sirove nafte.

To čini uprkos činjenici da pod sankcijama EU Mađarska i Slovačka mogu nabavljati rusku sirovu naftu koja nije obuhvaćena sankcijama, kao i morem ako naftovod Družba nije operativan. Ovaj stav su potvrdile mađarske i slovačke vlasti, a ova klauzula se također spominje u relevantnom tekstu sankcija Evropske unije.

Nakon zatvaranja naftovoda Druzhba, MOL Grupa je više puta tražio od JANAF-a da potvrdi da će preuzeti teret sirove nafte ruskog porijekla isporučenog morem, koji je legalno uvezen u skladu sa pravilima sankcija EU i SAD-a. Do danas se to nije desilo. Ponašanje JANAF-a smatra se uskraćivanjem snabdijevanja i pristupa. Umjesto da omogući pristup pod fer, transparentnim i nediskriminatornim uslovima, JANAF je koristio svoju kontrolu nad kritičnom infrastrukturom da ograniči pristup. Ovo dodatno pogoršava već izraženu nesigurnost snabdijevanja uzrokovanu ratnim sukobima.

Zakon Evropske unije o konkurenciji jasno navodi da je kompanija koja ima monopol na energetsku infrastrukturu u dominantnoj poziciji. Kontrola nad takvom infrastrukturom omogućava operateru da djeluje nezavisno od potrošača i konkurenata, uključujući trajno podizanje cijena iznad konkurentskih nivoa ili uskraćivanje pristupa. Po mišljenju MOL-a i Slovnafta, ponašanje JANAF-a predstavlja upravo takav slučaj i kompanija je zloupotrijebila svoju dominantnu poziciju.

Stoga MOL poziva Evropsku komisiju da ubrzanim postupkom zaustavi kršenje pravila od strane JANAF-a i omogući MOL-u i Slovnaftu pristup kritičnoj infrastrukturi. Intervencija Evropske komisije također bi okončala neopravdano uskraćivanje pristupa ključnoj infrastrukturi, što šteti potrošačima i javnom interesu u nekoliko zemalja Centralne Evrope, jer prijeti sigurnosti snabdijevanja energijom u ranjivom regionu Centralne i Istočne Evrope.

JANAF snosi pravnu i finansijsku odgovornost za svaku finansijsku štetu nastalu kašnjenjem u isporuci certifikata. MOL zadržava pravo da traži odštetu od JANAF-a.

U svom pismu Evropskoj komisiji, MOL i Slovnaft ponovo ukazuju na nepravedne prakse određivanja cijena JANAF-a. Od 2022. godine, hrvatska kompanija naplaćuje tri do četiri puta veću tržišnu cijenu od fer tržišne cijene za transport i nije spremna na značajne promjene u takvoj praksi. Stoga MOL i Slovnaft podnose novu žalbu zbog zloupotrebe cijena i pregovaračkih praksi JANAF-a.