Evropska unija 1,7% budžeta izdvaja za nevladine organizacije (NVO) iako u Evropi ne postoji zajednička definicija NVO, što otežava kontrolu projekata koje finansira EU. Odgovor na pitanje šta je NVO na evropskom nivou nije lako dati jer ih svaka članica definiše po svojim kriterijumima, uglavnom na osnovu legalnog statusa organizacije i, ponekad, na bazi aktivnosti kojima se bavi.
Međutim, Evropski revizorski sud (ECA) smatra da nedostatak konzistentne definicije predstavlja ozbiljan problem jer NVO troše dio evropskog budžeta.
Prema izvještaju revizora, Evropa za NVO daje 1,7% budžeta, posebno za oblasti humanitarne i razvojne pomoći, zaštite životne sredine i kulture.
NVO imaju važnu ulogu, odnosno udio od 6,8% u implementaciji Evropskog razvojnog fonda (EDF), koji nije dio evropskog budžeta. Ukupno je u periodu 2014-2017. Evropska komisija distribuisala nevladinim organizacijama oko 11,3 milijarde eura.
Nepouzdana klasifikacija
Revizori su naveli da "sadašnji sistem klasifikacije organizacija kao NVO nije pouzdan... i Evropska komisija nema dovoljno detaljne informacije o tome kako se troši novac".
Evropski revizorski sud smatra je klasifikacija nedovoljno pouzdana jer Evropska komisija ostavlja samim NVO da da se proglase nevladinim organizacijama. Pored toga, provere su ograničene, upozoravaju revizori.
"EU je najveći svjetski donator pomoći a NVO često imaju ključnu ulogu u dostavljanju te pomoći. Međutim, poreski obveznici moraju da znaju da se taj novac daje preko pravilno definisanih organizacija i da Komisija to poštuje", rekla je autorka izvještaja i članica ECA Anemi Turtelbom (Annemie Turtelboom), prenio je Euraktiv Francuska.
Evropski statut
Pitanje uspostavljanja evropskog statuta nevladinih organizacija stalno se otvara ali nikada nije riješeno jer nije bilo političkog sporazuma.
U dokumentu iz 1997. Evropska komisija je utvrdila listu karakteristika koje definišu NVO - organizacije koje formalno ili institucionalno postoje, koje su neprofitne, nezavisne od vlade i vlasti, kojima se ne upravlja radi lične koristi i čije aktivnosti doprinose opštem dobru. Međutim, ti kriterijumi ostaju ilustrativni.
Posljednji pokušaj da se NVO bolje definišu bio je 2011, kada je Evropski parlament usvojio deklaraciju o statutima zajedničkih društava, udruženja i fondacija.
U toj neobavezujućoj deklaraciji Evropska komisija se poziva da "utvrdi prijedloge za evropske statute za udruženja, zajednička društva i fondacije". Poziv je ostao bez odgovora Komisije na čijem čelu je tada bio Žoze Manuel Barozo.
Izvještaj je ukazao i na problem sub-grantova zbog kojih Komisija ne može adekvatno da nadgleda kako se evropski novac koristi.
U četiri od 14 projekata koja je ECA analizirala "NVO potpisnica ugovora o grantu koristila je tehniku sub-granta i povjerila sprovođenje drugom entitetu iz iste mreže a da ta informacija nije zabilježena u Komisijinom sistemu", upozorili su revizori.
