Island je pokazao da je "ekonomski socijalizam" dobitna solucija

Island je, za sada, jedina zemlja koja se svojim snagama izvukla iz velike ekonomske krize i postala prosperitetna, a nacionalizacija banaka  bio je jedan od ključnih koraka.

Još 2007. islandska  ekonomija izgledala je sasvim solidno sa BDP-om 35 odsto većim nego 2002. i nezaposlenošću od svega 2,3 odsto. Ukupni vanjski dug bio je  27 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Onda je svjetska ekonomija 2008. doživjela kolaps i kreditni slom pa je Island ostao bez izvora iz kojih bi nabavljao novac za saniranje  dugova.

Za samo nekoliko mjeseci domaća valuta - kruna  pala je za 35 odsto, a tri vodeće banke stavljene su pod prisilno upravljanje.

Ubrzo su se i banke urušile, a od Islanđana je zahtijevano da nadoknade štetu Britancima i Holađanima  koji su u njima imali oko četiri milijarde evra.

U jednom danu gotovo deset odsto stanovništva ostalo je bez posla, ali Island ni tada nije tražio međunarodnu pomoć.

Islanđani su, na iznenađenje Evrope, odbili da plate dugove koje nisu napravili /milijarde koje su zahtijevali Britanci i Holanđani/. Zatim su smijenili vladu i  guvernera Centralne banke.

Privatizovane  banke koje su stvorile dugove vraćene su u državno vlasništvo i to je bio ključan potez.

Koncept slobodnog tržišta urušio se upravo na Islandu, a ekonomisti se slažu da je "ekonomski socijalizam"  izvukao zemlju iz krize.

Pojačali su izvoz, posebno u oblasti ribarstva, poradili na turizmu i proizvodnji aluminija.

Kruna je devalvirala pa su ubrzo postali zanimljivi ulagačima. Pokrenut je  turizam, a pomogli su i ribari.

Da se teška ekonomska situacija više ne bi ponovila, Islanđani su unijeli promjene u Ustav tako da u reformama sudjeluju obični građani, koji ne smiju biti članovi stranaka i moraju imati preporuku drugih građana.

Islandska politika pokušala je da uvede zemlju u  EU, ali stanovnici  su to kategorički odbili na referendumu.