Island je pokazao da je "ekonomski socijalizam" dobitna solucija
Island je, za sada, jedina zemlja koja se svojim snagama izvukla iz velike ekonomske krize i postala prosperitetna, a nacionalizacija banaka bio je jedan od ključnih koraka.
Island je, za sada, jedina zemlja koja se svojim snagama izvukla iz velike ekonomske krize i postala prosperitetna, a nacionalizacija banaka bio je jedan od ključnih koraka.
Još 2007. islandska ekonomija izgledala je sasvim solidno sa BDP-om 35 odsto većim nego 2002. i nezaposlenošću od svega 2,3 odsto. Ukupni vanjski dug bio je 27 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Onda je svjetska ekonomija 2008. doživjela kolaps i kreditni slom pa je Island ostao bez izvora iz kojih bi nabavljao novac za saniranje dugova.
Za samo nekoliko mjeseci domaća valuta - kruna pala je za 35 odsto, a tri vodeće banke stavljene su pod prisilno upravljanje.
Ubrzo su se i banke urušile, a od Islanđana je zahtijevano da nadoknade štetu Britancima i Holađanima koji su u njima imali oko četiri milijarde evra.
U jednom danu gotovo deset odsto stanovništva ostalo je bez posla, ali Island ni tada nije tražio međunarodnu pomoć.
Islanđani su, na iznenađenje Evrope, odbili da plate dugove koje nisu napravili /milijarde koje su zahtijevali Britanci i Holanđani/. Zatim su smijenili vladu i guvernera Centralne banke.
Privatizovane banke koje su stvorile dugove vraćene su u državno vlasništvo i to je bio ključan potez.
Koncept slobodnog tržišta urušio se upravo na Islandu, a ekonomisti se slažu da je "ekonomski socijalizam" izvukao zemlju iz krize.
Pojačali su izvoz, posebno u oblasti ribarstva, poradili na turizmu i proizvodnji aluminija.
Kruna je devalvirala pa su ubrzo postali zanimljivi ulagačima. Pokrenut je turizam, a pomogli su i ribari.
Da se teška ekonomska situacija više ne bi ponovila, Islanđani su unijeli promjene u Ustav tako da u reformama sudjeluju obični građani, koji ne smiju biti članovi stranaka i moraju imati preporuku drugih građana.
Islandska politika pokušala je da uvede zemlju u EU, ali stanovnici su to kategorički odbili na referendumu.
*Pri preuzimanju teksta s portala Akta.ba potrebno je navesti izvor i linkovati tekst.
Dojavi vijest na viber +387 60 3315503 ili na mail urednik@akta.ba.
NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Akta.ba.
