Privreda traži jeftinije zajmove

Bankarski sektor u BiH bi u ovoj godini mogao biti jedan od ključnih pokretača bh. ekonomije mjerene očekivanim realnim ekonomskim rastom od 2,5 odsto, pokazala je analiza stručnjaka Raiffeisen banke.

Pored toga, njihova su predviđanja i da će bh. banke u ovoj godini biti spremne podržati i finansirati rastuće proizvodne i izvozne aktivnosti bh. kompanija, ali i nastaviti sa snažnim kreditiranjem stanovništva.

Međutim, veliki dio privredne zajednice u BiH je suočen s problemom prezaduženosti, a pored toga navode da su krediti u BiH dosta nepovoljniji nego u inostranstvu, zbog čega ne mogu biti konkurentni na tim tržištima.

Ova analiza je pokazala i da će, zbog još prisutnih ograničenja u potencijalnom rastu bh. ekonomije, bankarski rast u segmentu aktive i kredita biti ograničen na jednocifrene stope u rangu od pet do osam odsto. U ovoj analizi je još navedeno da je u prethodnoj godini bh. bankarski sektor dominantno bio pod uticajem promjenljivih kretanja u realnoj ekonomiji.

"U prvom kvartalu 2014. godine bh. ekonomija je zabilježila snažnu ekspanziju, praćenu padom u drugom kvartalu nakon majskih poplava, da bi druga polovina godine ponovo bila obilježena blagim ekonomskim oporavkom", naveli su analitičari Raiffeisena.

Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore RS, rekao je da je nužna podrška banaka i svih drugih finansijskih institucija privredi.

"Međutim, krediti kod nas su zaista skupi. S jedne strane teško se dolazi do kredita i najveći problem je obezbjeđenje kolaterala, a sa druge strane su tu visoke kamatne stope i troškovi obrade", rekao je Blagojević. Dodao je da su, pored toga, nedovoljno razvijeni alternativni načini finansiranja, gdje prvenstveno misli na faktoring.

"S ovakvim kamatnim stopama i tim troškovima obrade, naši privrednici ne mogu da budu konkurentni na inostranim tržištima s obzirom na to da se krediti vani daju po mnogo manjim kamatnim stopama i u suštini mnogo su jeftiniji", istakao je Blagojević.

Marko Đogo, predsjednik Sekcije za bankarstvo u Udruženju ekonomista RS - SWOT, rekao je da je ova analiza jedan od mogućih scenarija daljeg razvoja situacije u BiH, te da je to svakako najpovoljniji scenario.

"Rast izvoza podržan bankarskim kreditima značio bi promjenu privredne strukture BiH i pomicanje ka realnom sektoru, a značilo bi i za banke koje i dalje imaju poprilično visok nivo problematičnih kredita, posebno u sektoru privrede", rekao je Đogo. Dodao je da bi za banke najpovoljniji način za poboljšanja performansi bio da nađu nove i kvalitetne klijente koji bi otplaćivanjem tih kredita uticali na smanjenje iznosa problematičnih kredita. Ipak, naveo je da istraživanja banaka pokazuju da su krediti u BiH najpovoljniji u regionu, kada se uzme realna kamatna stopa.

"Nerealno je očekivati da se domaćim privrednicima odobravaju krediti s kamatama od jedan do tri odsto, kao što se to radi u zapadnoj Evropi za firme sa dugom tradicijom. Prosto, privredni ambijent i kvalitet naših privrednih subjekata nije takav da dobiju tu vrstu finansijskog aranžmana", smatra Đogo.