5 ključnih poruka sa skupa o finansijskoj pismenosti mladih u BiH

Finansijska pismenost postaje ključna vještina za mlade u BiH, koji sve češće dolaze u kontakt s kompleksnim finansijskim temama, a bez adekvatnog obrazovanja rizikuju pogrešne odluke - istaknuto je danas u Sarajevu na skupu posvećenom jačanju finansijske pismenosti mladih.

Na skupu, koji su organizovali Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH) i Institut za razvoj mladih KULT, uz podršku Ambasade Švedske, učesnici su govorili o značaju finansijske pismenosti, ulozi institucija i razvoju javnih politika koje odgovaraju na potrebe mladih.

Adnan Bahtić iz Ureda za komunikacije CBBiH je rekao da CBBiH kontinuirano provodi aktivnosti finansijske edukacije, posebno mladih u BiH. Cilj skupa, prema njegovim riječima, jeste predstavljanje istraživanja o nivou finansijske pismenosti mladih u BiH, kao i pružanje prilike mladima da iznesu svoje zahtjeve prema donosiocima odluka u ovoj oblasti.

''Centralna banka BiH predvodi inicijativu integracije finansijske pismenosti u obrazovne sisteme u BiH i trenutno je u toku uspostavljanje odbora za finansijsku pismenost na državnom nivou, radi koordinacije budućih aktivnosti'' - izjavio je Bahtić.

Istraživanje Instituta za razvoj mladih KULT je pokazalo da mladi u BiH pokazuju nizak nivo finansijske pismenosti, znatno ispod prosjeka opšte populacije.

''Institut za razvoj mladih KULT je tokom 2024. radio terensko prikupljanje podataka za istraživanje o finansijkoj pismenosti, a tokom ove godine statističku obradu podataka. Istraživanja je reprezentativno za nivo BiH, uzorak je 1.069 mladih osoba iz 48 lokalnih zajednica širom BiH, uz statističku reprezentativnost od ±3 posto'' – izjavio je Aziz Đipa iz Instituta KULT.

Istraživanje je pokazalo da mladi poznaju osnovne pojmove poput kamate i inflacije, ali im nedostaju znanja o investiranju, štednji i planiranju budžeta. Investiranje se najčešće dovodi u vezu sa kupovinom nekretnina, dok svijest o dugoročnom upravljanju finansijama ostaje slaba.

''Studija je pokazala da nam nedostaje plasiranog znanja prema mladima. Neformalno obrazovanje to može donekle pokriti, ali njegov obuhvat nije toliki da može pokriti sve mlade. Potrebno je da te informacije dođu do mladih kroz školski sistem. Da li će to biti u okviru nekog od predmeta ili kao neki drugi dodatni vid informisanja mladih, to je tema šta je realno izvodivo u BiH, ali nam je potrebno da ove informacije dođu do mladih što prije'' – istakao je Đipa.

Učesnik skupa Muhamed Ibrić je rekao da formalno obrazovanje o finansijskoj pismenosti veoma važno, te da internet nudi mnoštvo netačnih ili manipulativnih informacija. Dodao je da neformalni izvori, poput društvenih mreža, često dovode mlade u zabludu, posebno kada je riječ o investiranju, kreditima ili štednji.

Prema njegovim riječima, mladi se sve više susreću s temama poput kriptovaluta, decentralizovanih finansija i zelenih ekonomskih modela, ali bez stručnog znanja takvi trendovi mogu imati i negativne posljedice.

''Potrebno je da verifikovane institucije preuzmu ulogu u edukaciji mladih, kako bi se osigurala tačnost i pouzdanost informacija'' – poručio je Ibrić.