Dragica Ristić: Neoporezivi dio dohotka mora biti vraćen

Nelikvidnost privrede dosegla je kritičnu tačku, što sa sobom povlači neophodnost vraćanja neoporezivog dijela dohotka, smatra Dragica Ristić, direktorica Privredne komore RS. Ona kaže da je sada već očigledno da će jedno od ključnih pitanja u narednoj godini biti usvajanje zakona o radu RS, koji treba da bude donesen u duhu kvalitetnog socijalnog dijaloga, a ne u atmosferi koja trenutno vlada.

Jedan od ključnih ovogodišnjih prijedloga Privredne komore RS za uvrštenje u Ekonomsku politiku za 2014. godinu je usvajanje zakona o radu RS. Šta je to što privrednici suštniski žele ovim zakonom?

- Prvo treba reći da je apsolutno nedopustiva atmosfera stvorena u javnosti vezana za radnu verzijua zakona o radu RS. Prije nego što su poslodavci rekli svoj stav, sindikat je u javnosti posredstvom letaka stvorio veoma negativnu sliku o ovom zakonu. U njemu su predstavnici sindikata prezentovali stavove poslodavaca prije nego što su se sami poslodavci o zakonu izjasnili. Smatram da je ovakvo ponašanje neprihvatljivo i neodgovorno. Kako bi zakon bio usvojen, neophodno je stvoriti atmosferu socijalnog dijaloga, pregovara sindikata i poslodavaca, kako bi se stovrilo najbolje rješenje za sve. Trenutnom situacijom samo se zadržava postojeće stanje, a to je, kao što možemo videti, 150.000 nezaposlenih.

Poslodavci suštinski ovim zakonom žele pojednostavljenje procedure zaključivanja i otkazivanja ugovora, ali ne u smislu da iko bude ugrožen ili lakše otpušten, nego da se stvori mogućnost veće mobilnosti radne snage i veće konkurentnosti na tržištu rada. Potrebno je i radnicima predstaviti zahtjeve na pravi način, jer trenutna zakonska rješenja praktično na radnom mjestu zaista ne prave razliku između odgovornijih i, uslovno rečeno, manje odgovornih radnika. Novi zakon o radu treba da donese novine kakve su već napravljenje u drugim tržišnim ekonomijama.

Privredna komora RS će opet insistirati na vraćanju neoporezivog dijela dohotka. Koliko je sporna mjera, koja je na snazi od početka 2011. godine, opteretila privredu?

-  I ovoga puta želim naglasiti kako mi već godinama insistiramo da se cijena rada i opterećenja rada moraju smanjiti. Podsjećam da je neoprezivi dio dohotka ukinut upravo u godinama krize, što je imalo za posljedicu dirtektan pad obrtnog kapitala u privrednim društvima i povećanje njihove zaduženosti. Njegovo ukidanje je, između ostalog, imalo za direktnu posljedicu drastično smanjenje obrtnog kapitala, o čemu jasno govore podaci o poslovanju privrede iz 2012. Naime, prošle godine obrtni kapital privrede iznosio je 204,76 miliona KM, što je za 78 odsto, odnosno za 725,09 miliona KM manje u odnosu na 2008. godinu. U ovakvim uslovima poslovanja, a s ciljem očuvanja postojeće likvidnosti i privredne aktivnosti, privredna društva su često išla na teret vlastitog kapitala. Upravo zbog toga očekujemo da u mjerama ekonomske poltike za 2014. uđe vraćanje neoporezivog dijela dohotka.

Šta o snazi dokumenta ekonomske poltike govori činjenica da i zahtjevi koji u njega uđu ne budu ispunjeni. Jedan od takvih primjera je usvojena mjera da se podsticaji za izvoz privrednicima isplate u prvoj polovini godine, što se u praksi još nije desilo?

- To je upravo ono na šta mi stalno ukazujemo. Iako i u prošlosti nismo bili zadovoljni obimom mjera koje uđu u dokument ekonomske politike, ni one koje u dokument uđu ne budu realizovane. Ovo upravo pokazuje primjer subvencionisanja izvoza. Iako je već novembar, sredstva za podsticaj izvoza još nisu isplaćena, a poznato je da mi već godinama insistiramo na tome da se njihov plasman realizuje na pravilan i sistemski način. Ovo je za privrednike veoma važno kako bi dugoročno mogli planirati svoje potrebe. Upravo zbog toga očekujemo da naredne godine konačno bude usvojen zakon o podsticajima i da u 2015. godini imamo i sistemsko obezbjeđenje podsticajnih sredstava.

Ove godine poseban naglasak privrednci stavljaju i na potrebu reforme javne uprave?

- Reforma je neophodna kako bi se stvorili uslovi da preduzeća dobiju svoju punu funkciju, te da se stvori opcija za preuzimanje određenih investicionih aktivnosti. Veliki broj privrednih opterećenja od strane lokalne uprave ili ministarstva preduzećima oduzima mnogo vremena i stavra neefikasan sistem. O tome govore i zvanični podaci o poziciji BiH na listi konkurentnosti. Ipak, vrlo je važno da će od 1. januara na snagu stupiti set zakona koji će omogućiti brzi i jeftiniji proces registracije, ali smatramn da to nije dovoljno. Privrednici insistiraju na efikasnijem radu javne uprave, a do toga neće doći dok se ne sprovede njena sveobuhvatna reforma.

Šta bi u perspektivi trebalo da donese mjera centralizacije svih kapitalnih investicija u RS, na kojoj ove godine privrednci insistiraju?

- Ova mjera suštinski znači potrebu da se jednostavno na jednom mjestu tačno zna šta će to na nivou Republike, lokalnom nivou i u javnim preduzećima biti realizovano u nekom dužem periodu, primjera radi, u naredne dvije ili tri godine. Ovo bi suštinski moglo dovesti do toga da se veći dio domaće operative angažuje na nekim poslovima. Naime, ukoliko bi domaće firme znale dugoročnije planove za javne poslove, one bi bile spremne da se na određenim projektima udruže i na vrijeme stvore potrebnu finansijsku konstrukciju. Naglašavam da ovo ne bi bilo nikakvo favorizovanje domaćih resursa, već njihovo dovođenje u ravnopravan položaj. Da, upravo kažem ravnopravan položaj, jer ukoliko lokane zajednice zbog uzimanja povoljnih kredita bivaju uslovljene da stranim firmama obezbijede poslove na tom području, onda mi nismo u ravnopravnom položaju.