Ko do sada nije uveo euro, teško da će ga i uvoditi!

U zemljama koje ga još nisu uvele -  euro je sve manje popularan, ocjenjuju ekonomski stručnjaci.

Nekada je eurozona bila ekskluzivni klub u koji su željele da uđu sve europske zemlje. Međutim, nakon grčke krize  i rigidnog ponašanja europskih sila,  zajednička valuta sve manje je  privlačna zemljama koje ne koriste euro.

Od Poljske do Češke i Mađarske na prihvatnje eura sada se gleda kao na potez prepun rizika i troškova, uključujući i značajnu predaju suvereniteta - navodi "The NewYork Times".

Jedinstvena valuta "veže" države članice ekonomski i politički, ali  sada smanjuje  entuzijazam za EU te dovodi  do preispitivanja europskih integracija.

Poljska  još nije uvela  euro, a Velika Britanija i Danska  davno su odlučile da  neće ulaziti u eurozonu.

"Nikada nisam rekla da ćemo uvesti euro", nedavno je rekla Eva Kopač, poljski  premijer.

Ona, neodređeno, navodi da će Poljska uvesti  euro "kada to bude koristilo  Poljacima i Poljskoj".

"Euro  - da, ali nema žurbe", poručuje Aleš Mihal, glavni ekonomski savjetnik češkog ministra finansija.

Mađarski premijer Viktor Orban dugo se protivio prelasku na euro, a to se pitanje izgubilo iz javnog diskursa u posljednje vrijeme, čak i prije grčke krize.

"Nismo postavili rok. To otvara Mađarskoj puno prednosti. Sistem bez eura omogućava nam kontrolu poreskog sistema i fiskalne politike", navodi Zoltan Kovač, glavni portparol premijera Orbana.

Sve te zemlje brinu se da bi ih prihvatanje  eura dovelo u poziciju u kakvoj se našla Grčka zbog fiskalne neodgovornosti.

"Sada bismo, valjda, i mi trebali dati novac za Grčku. Znači, siromašniji bi trebao dati bogatijem. Ne vidim logiku u tome" -  kaže Bojko Borisov, bugarski premijer.

Čak i kada bi Bugarska i ostale zemlje željele da uđu  u eurozonu i prihvate zajedničku valutu, ostale članice eurozone, poučene grčkim iskustvom, sve teže će ih prihvatati.

Rumunija je odredila  2019. kao  godinu uvođenja eura. Međitim, Mugur Isaresku, guverner Nacionalne banke, sada tvrdi da će  taj proces trajati još deset godina.

"Rumunski BDP iznosi 52 odsto prosjeka EU. Moramo dostići 70 odsto da bi razmišnjali o uvođenju eura", kaže Ciprian Daskalu, glavni markoekonomista "ING banke" u Rumuniji.

Teškim mjerama štednje koje su nametnute Grčkoj, a kojima se mnogi protive, uzdrmana je i sama EU.

Ulazak u eurozonu i zajednička valuta više nisu ni približno privlačni kao što je to bila nekada - zaključuje " The NewYork Times ".