Dugovanja privredi RS veća od dva budžeta

Nenaplaćena kratkoročna potraživanja privrede RS zaključno s krajem prošle godine iznosila su oko 4,3 milijarde KM, što znači da su za više od dva puta veća od budžeta RS, koji iznosi nepune dvije milijarde KM.

Prema podacima Privredne komore RS, napravljenim na osnovu podataka bilansa stanja i uspjeha domaćih preduzeća, ozvaničeno je da su kratkoročna potraživanja preduzeća u prošloj godini za 14 odsto veća u odnosu na 2011.

Najveća stavka u strukturi kratkoročnih potraživanja odnosi se na dugove kupaca u zemlji, koji su na kraju minule godine iznosili oko 2,6 milijardi KM, što je za 9,8 odsto više u odnosu na 2011. godinu.

Ukupna potraživanja od kupaca iz inostranstva iznosila su 452,85 miliona KM, što je povećanje za 19,6 odsto, objavili su iz Privredne komore RS.

Potraživanja od povezanih lica iznose 807 miliona KM, što je više za 21,7 odsto u odnosu na 2011. godinu, dok su potraživanja iz takozvanih specijalnih poslova iznosila 118,9 miliona KM uz povećanje za 16,55 odsto u odnosu na godinu prije.

Predrag Zgonjanin, predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS, ocijenio je da je suma kratkoročnih dugovanja od preko četiri milijarde maraka alarmantna i ukazuje na ogromnu nelikvidnost koja vlada u domaćoj privredi.

"Samo stavka iznosa unutrašnjih potraživanja jasno govori da ćemo doći u situaciju nemogućnosti izvršenja plaćanja zbog toga što obrtni kapital ne postoji. Firme sve više počinju mijenjati robu za robu, odnosno u 21. vijeku se bave srednjovjekovnom trampom", ukazao je Zgonjanin.

 Dugovi kupaca u zemlji prošle godine povećani za 9,8 odsto i iznosili oko 2,6 milijardi KM

On je istakao da je Unija udruženja poslodavaca odranije ukazivala da će nastupiti opšta nelikvidnost, jer će "svako svakome dugovati".

"Ogroman problem je i to što veoma mali broj firmi osigurava svoja potraživanja zbog čega kasnije u slučaju propadanja ugovora s partnerom ne može da ih naplati od osiguravajuće kuće. Uz ovo, kod nas preduzeća ne praktikuju ni praksu bankarske garancije, čije aktiviranje kod naplate posla garantuje sigurnu naplativost", dodao je Zgonjanin.

Naglasio je da previše firmi u RS radi po sistemu uzimanja mjenica od preduzeća s kojima rade, koje kasnije bivaju nenaplative.

Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore RS, rekao je da su podaci završnih računa preduzeća za prošlu godinu obistinjenje negativnih predviđanja privredne zajednice.

"Ovako visoke cifre pokazatelj su nelikvidnosti i prezaduženosti privrede. Sa druge strane, privredni krediti su skupi, a preduzeća do njih teško dolaze. Uslovi poslovanja su dodatno usložnjeni ogromnim nizom fiskalnih i parafiskalnih opterećenja", rekao je Blagojević.

On je podsjetio na neke od mjera koje su na prijedlog poslovne zajednica RS ugrađene u Ekonomsku politiku RS za 2012. godinu, ali nisu adekvatno realizovane.

"To je, između ostalog, bilo donošenje novog zakona o radu, pravovremena dodjela podsticaja, reforma javne uprave i ukidanje nekih fisklanih i parafiskalnih opterećenja. Ove mjere su mogle doprinijeti boljim uslovima za privređivanje i otvoriti opciju prevazilaženja negativnih trendova", naglasio je Blagojević.

On je istakao da će Privredna komora RS i dalje insistirati na mjerama rastrećenja privrede i umanjenja stepena njene nelikvidnosti.

Dobit pala, gubici rasli

Ukupan neto dobitak privrede RS je na kraju 2012. godine iznosio 874,4 miliona KM, što je za 4,2 odsto manje nego 2011, pokazali su podaci koje je objavila Privredna komora RS.

Neto gubitak privrede je na kraju prošle godine iznosio 724,8 miliona KM, što je za 20,8 odsto više nego u 2011, dok su obaveze preduzeća lani bile 14,7 milijadi KM, što je za 13,35 odsto više nego u 2011.