Minimalac u Republici Srpskoj pojedu nameti

Minimalna plata u Crnoj Gori i Hrvatskoj veća je nego u Republici Srpskoj, ali su opterećenja na najnižu platu u tim zemljama drastično manja od onih koje domaći poslodavci izdvajaju u Republici Srpskoj.

Uporedni podaci o iznosu najniže platu i nametima na njih pokazuju da domaći poslodavci moraju više novca da izdvajaju za poreze i doprinose na najnižu platu od kolega u Crnoj Gori i Hrvatskoj. 

Vlada Srpske je uprkos protivljenju poslovne zajednice sredinom maja odlučila iznenada da poveća najnižu platu na 650 maraka. To je u eurima 332,33 neto, odnosno 480,61 euro u bruto iznosu. Dakle, poslodavci u RS samo po osnovu nameta na najnižu platu treba da izdvoje 148,22 evra.

Minimalac u Crnoj Gori veći je za 118 eura nego u RS i iznosi 450 eura, ali su opterećenja na taj iznos manja od onih koja plaćaju domaći poslodavci.

U Ministarstvu finansija Crne Gore rekli su našem listu da minimalna zarada od 1. januara iznosi 450 eura neto, odnosno 568 eura bruto.

"Poresko opterećenje na tu platu iznosi 20,8 odsto. Smanjenje poreskog opterećenja na zarade i povećanje minimalne zarade omogućeno je setom zakona koji su usvojeni u decembru. Na osnovu tih akata minimalac je povećan sa 250 na 450 eura u neto iznosu. Do stupanja na snagu tih izmjena, poresko opterećenje iznosilo je 39 odsto za sve nivoe zarada", kazali su “Glasu Srpske” u Ministarstvu finansija Crne Gore.

Vlada Hrvatske je krajem prošle godine donijela odluku o iznosu najniže plate za ovu godinu. Prema toj odluci, najniža neto plata je 481,37, odnosno bruto 601,72 eura.

Predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS Saša Trivić rekao je da poslodavci u Republici Srpskoj na najnižu platu od 650 KM treba da isplate i minuli rad, topli obrok i prevoz radniku, kao i obaveze prema državi za poreze i doprinose.

"Tako da sve na kraju dođe oko 1.000 maraka. Odnosno opterećenja i ostali troškovi kod nas iznose oko 50 odsto, a u Crnoj Gori i Hrvatskoj nešto više od 20 odsto", rekao je Trivić.

Naglasio je da se u Republici Srpskoj gubi smisao poreza na plate, s obzirom na to da veliki broj poslodavaca zloupotrebljava najnižu platu. 

"Država se bori protiv sive ekonomije podizanjem najniže plate, što nikako nije dobro", rekao je Trivić.

U drugom entitetu, odnosno FBiH, krajem prošle godine donesena je odluka o iznosu najniže plate i nakon toga nije bilo promjena. 

"Najniža neto plata za ovu godinu je 277,63 eura neto, koja preračunata u bruto iznosi 422,31 euro", kazali su u Poreskoj upravi Federacije.

U Poreskoj upravi Republike Srbije objasnili su da se minimalna zarada određuje na osnovu minimalne cijene rada, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

"U našoj zemlji se minimalna cena rada utvrđuje po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine. Od 1. januara ove godine nova minimalna cena rada bez poreza i doprinosa iznosi 201,22 dinara, odnosno 1,67 eura neto po radnom času", kazali su "Glasu" u Poreskoj upravi Srbije.

Iz Unije udruženja poslodavaca Srbije pojasnili su da, s obzirom na to da svaki mjesec ima različit broj radnih dana, te kada se uzme u obzir iznos neoporezivog dela zarade koji iznosi 158,27 eura, prosječno isplaćena plata u maju iznosi 291,70 eura neto, odnosno 393,44 eura bruto.

Slovenija od svih zemljama regiona ima najveću najnižu platu, ali i najveća opterećenja. Odnosno, u toj zemlji minimalna neto plata iznosi 750 eura, odnosno 1.074 eura bruto.

Podsticaji

Saša Trivić je rekao da Srpska ima Zakon o podsticajima za rast plata koji će samo trenutno dati rezultat.

"Međutim, taj pozitivni efekt mogao bi biti izgubljen u narednom periodu. Riječ je o kratkom periodu za koji se daje podrška za rast plata", rekao je Trivić.