Industrija RS pod sve većim pritiskom: Izvozna tržišta slabe, proizvodnja pada

Industrijska proizvodnja u Republici Srpskoj nastavila je bilježiti slabije rezultate, pa je u prvih šest mjeseci ove godine bila 7,4 odsto manja nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku RS.

Najveći pad među glavnim industrijskim područjima zabilježen je u rudarstvu. Od januara do kraja juna proizvodnja u ovom sektoru smanjena je za 16,4 odsto, dok je prerađivačka industrija, kao najveći dio ukupne industrijske proizvodnje, zabilježila pad od 8,1 odsto.

Za razliku od ova dva sektora, proizvodnja i snabdijevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zadržani su gotovo na prošlogodišnjem nivou, uz smanjenje od svega 0,3 odsto.

Kada se posmatraju pojedinačne industrijske grane, najveći minus bilježi proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, koja je u prvom polugodištu smanjena za čak 54,1 odsto. Značajan pad zabilježen je i kod proizvodnje mašina i opreme, i to za 24,1 odsto, dok je proizvodnja baznih metala pala za 14,4 odsto, a hemikalija i hemijskih proizvoda za 12,9 odsto.

Ipak, negativna kretanja nisu zahvatila sve industrijske grane. Proizvodnja prehrambenih proizvoda povećana je za 1,7 odsto, a proizvoda od drveta za 1,9 odsto. Rast od 3,8 odsto ostvaren je kod papira i proizvoda od papira.

Među granama sa izraženijim rastom izdvaja se proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica, koja je povećana za 13,3 odsto, dok je kod popravke i instalacije mašina i opreme zabilježeno povećanje od 17,3 odsto.

Podaci za juni pokazuju da se negativan trend nastavio i na kraju prvog polugodišta. Industrijska proizvodnja tog mjeseca bila je 6,1 odsto manja nego u junu prošle godine, dok je, prema desezoniranim podacima, u odnosu na maj smanjena za 0,7 odsto.

Takav rezultat uslijedio je nakon kratkotrajnog poboljšanja u maju, kada je na godišnjem nivou zabilježen rast industrijske proizvodnje od 4,1 odsto. Tokom većeg dijela prvog polugodišta proizvodnja je, međutim, bila u padu, a najveće smanjenje zabilježeno je u aprilu, kada je iznosilo 13,2 odsto.

Direktor Unije poslodavaca RS Saša Aćić smatra da su za oporavak privrede potrebne značajne mjere, pri čemu su, kako kaže, na prvom mjestu politička stabilnost i pravna sigurnost.

"To su dva ključna faktora, koji pogotovo dolaze do izražaja u izbornim godinama i mi vjerujemo da će politički faktori u BiH imati razumijevanja da trenutna nestabilna situacija koja nas okružuje već dovoljno ugrožava ekonomsku aktivnost i da se domaćim tendencijama ne treba dešavati tako nešto da dodatno ugrožavamo našu ekonomiju", rekao je Aćić.

U Privrednoj komori RS pad industrijske proizvodnje povezuju s recesijom i slabijom potražnjom na tržištima zapadne Europe, na koja domaća privreda plasira između 70 i 75 odsto svog izvoza.

Negativni pokazatelji vidljivi su i kada se industrijska proizvodnja posmatra prema namjeni proizvoda. Proizvodnja intermedijarnih proizvoda u prvih šest mjeseci smanjena je za 12,9 odsto, dok je kod trajnih proizvoda za široku potrošnju zabilježen pad od 7,3 odsto.

Kapitalnih proizvoda proizvedeno je 4,9 odsto manje, netrajnih proizvoda za široku potrošnju 3,3 odsto manje, dok je proizvodnja energije smanjena za 4,3 odsto.

Statistički pokazatelji tako ukazuju da su na ukupni pad industrijske proizvodnje u RS tokom prvog polugodišta najviše uticali slabiji rezultati rudarstva i prerađivačke industrije. Gotovo nepromijenjen nivo proizvodnje i snabdijevanja električnom energijom nije bio dovoljan da ublaži pad ostvaren u ostalim ključnim industrijskim segmentima.