Kriza presušila kredite

Pozajmljivanje banaka domaćinstvima u eurozoni ponovo je smanjeno u januaru, budući da dugotrajna dužnička kriza u regionu i dalje guši potražnju kredita, saopštila je Evropska centralna banka (ECB).

Krediti odobreni privatnom sektoru eurozone smanjeni su u januaru za 0,9 odsto na godišnjem nivou, nakon što su u decembru već pali za 0,7 odsto, navela je banka, prenose agencije.

ECB već dugo tvrdi da pad zajmova privatnom sektoru oslikava slabu potražnju kredita, a ne stroge uslove kreditiranja, zbog pesimističnih privrednih prognoza u eurozoni.

Banka je, takođe, objavila podatke o obimu novca u opticaju, navodeći da je novčana masa prošlog mjeseca uvećana.

Indikator M3 porastao je u januaru za 3,5 odsto, u odnosu na 3,4 odsto iz decembra. ECB smatra da je M3 glavni pokazatelj inflatornih pritisaka i koristi ga pri određivanju visine kamatnih stopa.

I dok su domaćinstva u EU suočena sa smanjenjem kredita, njihove zemlje bore se sa padom privrede i recesijom.

Premijer Španije Marijano Rahoj izjavio je da je njegova zemlja prošle godine spustila javni deficit na 6,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je odličan rezultat u vrijeme recesije, ali ne i dovoljan prema ciljevima EU.

Zavod za statistiku u Londonu saopštio je da je britanska ekonomija u četvrtom kvartalu potonula za 0,3 odsto, ali je na nivou cijele prošle godine ostvarila skroman rast. Britanski BDP smanjen je za 0,3 odsto u četvrtom tromesečju, ali je ekonomija na nivou cijele 2012. ostvarila rast od 0,2 odsto, u odnosu na ranije prognozirani nulti rast.

Mađarska nacionalna banka snizila je referentnu kamatnu stopu za 0,25 odsto, na 5,25 procenata.

Centralna banka spušta baznu kamatnu stopu već sedmi mjesec zaredom, da bi se izborila s recesijom, koja je u zemlji prisutna od četvrtog tromjesečja 2012. godine.

BDP Mađarske je u periodu od oktobra do kraja decembra smanjen za 2,7 odsto na godišnjem nivou, što je najoštriji pad za tri godine. Tokom cijele 2012. BDP je smanjen 1,7 odsto.

Uštede

Države članice EU mogle bi da uštede čak između 167 i 275 milijardi eura kroz poboljšanje procedura javnih nabavki i poslovnih procesa, pokazalo je istraživanje globalne konsultantske kompanije “A.T. Kearney”.

Dozvolivši razlike u nivou potrošnje i BDP-a, vlade zemalja članica EU sada se suočavaju sa jazom od 247 milijardi eura BDP-a, koji se mora prevazići.

Između 2006. i 2008. godine potrošnja u EU je porasla za četiri odsto, dok je BDP porastao za tri odsto. Od 2008. do 2011. godine potrošnja je porasla za 1,8 odsto, dok se BDP povećao za marginalnih 0,5 odsto.