Veće zaduživanje u investicije rješenje za rast bh. ekonomije

Bosna i Hercegovina je prošle godine imala najmanji javni dug prema BDP-u od zemalja regiona.

Tako je, prema podacima Ministarstva finansija i trezora, Bosna i Hercegovina završila prošlu godinu sa javnim dugom od 12,95 milijardi KM, što je za 0,4 odsto manje u odnosu na 2022. godinu.

Ovo znači da udio javnog duga u projiciranom BDP-u iznosi 26,73 odsto BDP-a za 2023. godinu.

Kako piše Forbes Slovenija, javni dug ove zemlje je krajem prošle godine iznosio 43,7 milijardi KM, odnosno 69,2 odsto BDP-a.

Iz Ministarstva finansija Srbije je objavljeno da je javni dug ove zemlje na kraju 2023. godine bio 35,15 milijardi eura ili 52,3 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Crna Gora je na kraju 2023. godine imala dug od  4,12 milijardi eura ili 60,24 odsto BDP-a.

"Uzimajući u obzir depozite Ministarstva finansija, uključujući i 38.477 unci zlata, a koji su, na kraju prošle godine, iznosili 152,41 milion eura, neto javni dug Crne Gore, na kraju prošle godine, iznosi 3,97 milijardi eura, odnosno 58,04 odsto BDP-a", piše u izvještaju Vlade Crne Gore koji je objavljen prije nekoliko dana.

Podaci za Hrvatsku govore da je konsolidovani opšti dug države krajem prošle godine iznosio 48,19 milijardi evra, te je bio veći za 290 miliona eura nego na kraju septembra 2023. godine.

Foto: N.N

Udio duga u BDP-u bio je 63 odsto, te je manji u odnosu na septembar prošle godine kada je iznosio 63,9 odsto.

Što se tiče zemalja EU, prema posljednjim podacima Eurostata, najniži omjer državnog duga prema BDP-u imala je Estonija (19,6 odsto), zatim Bugarska (23,1), Luksemburg (25,7), Danska (29,3), Švedska (31,2) i Litvanija (38,3 odsto).

Najveći omjer državnog duga prema BDP-u imala je Grčka (161,9 odsto), slijede Italija (137,3), Francuska (110,6 odsto), Španija (107,7 odsto) i Belgija (105,2 odsto).

Ekonomista Bojan Lučić kaže da su ovi podaci tačni, te da je nivo zaduženosti Republike Srpske i Bosne i Hercegovine ukupno nizak.

"U odnosu na zemlje regiona, ali i značajno šire, svakako smo u povoljnijoj situaciji. Ako pogledamo najrazvijenije zemlje svijeta i uporedimo njihovu zaduženost u odnosu na zaduženost RS i BiH, vidimo da ima mnogo prostora za zaduživanje. Ono što pored te činjenice ide u prilog jeste i činjenica da se zaduživanjem dodatno multiplikuje ekonomska aktivnost i stvaraju dodatne ekonomske jedinice, i to je način koji vodi umanjenju duga. U prilog tome govori činjenica da smo sa trećim kvartalom prošle godine dug u RS smanjili za 100 miliona", naglasio je Lučić za "Nezavisne novine".

Prema njegovim riječima, ekonomski rast većine razvijenih zemalja bio je kreiran dugom, dok ekonomski rast RS i BiH nije.

"Sistem može da se zadužuje dok ima tražnje, to jest dok ima zainteresovanih ulagača i dok smo solventni. Prostora za zaduživanje ima i samo je na nama da donesemo odluke na koji način ćemo da se zadužujemo i pod kojim uslovima. Infrastrukturni projekti su nužnost, i to projekti koji će biti zasnovani na modernizaciji i automatizaciji. Za sve to su potrebna sredstva i potrebno je pronaći način za prikupljanje istih u skladu sa interesima i mogućnostima", objasnio je Lučić.

Slaviša Raković, ekonomski analitičar, kaže da je veće zaduživanje rješenje za rast ekonomije.

"Zaista nedostaju javne investicije i čini se da, osim koridora 5c i nešto auto-puteva, u Republici Srpskoj lista projekata izgleda iscrpljeno. Kako napraviti zamah koji bi podržale finansijske institucije ostaje najteže pitanje, jer se čini da malo projekata koji su u razmatranju nosi komponentu doprinosa strukturnim promjenama, što se čini najpoželjnijim", zaključio je Raković.