Region u znaku fiskalnih kasa: RS bira najbolji model fiskalizacije

"Majstori“ umanjivanja faktura, štimanja i neizdavanja računa i prilično zastario sistem koji to omogućava. Otprilike tako ekonomisti ocjenjuju postojeću fiskalizaciju u Srbiji koja je u fazi izmjena i uvođenja novog, onlajn sistema, kakav je u planu i u Republici Srpskoj, piše bl-portal.com.

Istovremeno, po uzoru na onlajn model kakav godinama unazad koristi Hrvatska, na radikalne zahvate u oblasti fiskalnih kasa odlučila se i Crna Gora, pa ekonomisti procjenjuju da su se vlasti u regionu ozbiljno uhvatile u koštac sa poreskom politikom konačno svjesne šta nam svima zajedno radi siva ekonomija.

"Suština svega je rad na modernizaciji sistema kako bi se postigao što širi, poreski obuhvat i koliko-toliko suzbila siva ekonomija. Doduše, mi često slušamo da je poreska uprava povećala obim naplate, ali vrijeme je da se postavi jasan cilj i procenat do kojeg želimo da stignemo. Zato nam je, svakako, neophodan drugačiji sistem fiskalizacije“, kaže Radojka Nikolić, glavna urednica magazina Ekonomist iz Beograda.

Problem sive ekonomije u prvi plan ističe i profesor ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić. Kaže da je ona u Srbiji dostigla 30 odsto BDP-a i da skoro ista brojka muči čitav region.

"Veliki je problem što kod nas značajan broj ljudi koji ne plaća porez, od prodavaca koji ne izdaju račune, do onih koji su paušalci, a ne bi trebalo da budu, a naročito onih koji sada koriste duple kase i softvere. Javna je tajna da u kafićima i na splavovima postoje paralelni softveri – jedan daje realni promet i u njega malo ko ima uvid, a drugi služi da podatke o izdatim računima uputi državi. To u praksi znači da je, recimo, svako drugo-treće piće registrovano”, kaže Savić.

On podsjeća da “bježanje” od poreza nije nepoznanica ni u mnogo razvijenijim zemljama sa većom poreskom kulturom i da će uvijek biti onih koji će rizikovati.

“Pitanje kontrola i inspekcijskih organa, ali i kazni koje moraju biti ozbiljnije takođe je nešto čime se u reformi fiskalizacije treba pozabaviti. Činjenica je da niko ne može iskontrolisati 100 odsto prometa, ali ako nam novi, onlajn sistem pomogne da naplatu povećamo i za 20 odsto, to će biti veliki uspjeh”, objašnjava Savić.

Inspekcije su ključne čak i u tehnološki naprednijem sistemu kakav ima Hrvatska, kažu tamošnji ekonomisti, iako se pokazalo da nema toliko inspektora koliko ima onih koji “love u mutnom”.

“Nedavno smo bili u Crnoj Gori koja sada uvodi naš softver za fiskalizaciju. On je tehnološki daleko napredniji, direktno je povezan sa poreskom upravom i svaka transkacija se evidentira. Značajno je promijenio sliku fiskalizacije, ali neke rupe su ostale”, kaže ekonomski analitičar iz Zagreba, Damir Novotny.

Objašnjava da je sistem efikasniji kod “manjih” država sa manjim prometom i da bi se moglo očekivati da u Republici Srpskoj njegovi efekti budu još bolji nego u Hrvatskoj.

“Mi imamo problem što se dio prometa i dalje ne evidentira i što još ima onih koji račune ne izdaju. Prije svega, to se odnosi na male biznise, male restorane, jer ih je najteže kontrolisati, a uglavnom se radi o turizmu. Kad uzmete da turizam u Hrvatskoj čini više od 25 odsto BDP-a, jasno vam je zašto kažem da bi sistem poput našeg kod vas dao bolje rezultate”, kaže Novotny.

Određene “rupe” u hrvatskom sistemu pokazala je i analiza tamošnje fiskalizacije koju je radilo Udruženje ekonomista Republike Srpske -“SWOT”.

“I tamo su zabilježena povremena lažiranja i slanje podatka koji ne odgovaraju stvarnom prometu, jer ne postoji modul odnosno memorija koja bilježi sve transkacije i koja se ne može izbrisati. Koliko nam je poznato, onlajn sistem na kojem uz pomoć Svjetske banke radi Srbija, a koji bi trebalo da je identičan onom koji priprema i Republika Srpska, vjerovatno će biti poboljšan i dodatno modernizovan”, kaže Saša Grabovac, izvršni direktor udruženja “SWOT”.