10.10.2014 |
Vijesti / BOSNA I HERCEGOVINA
Izvor: SRNA
Naredne sedmice ugovor o nabavci opreme za naplatu putarine
Javno preduzeće "Autoputevi Republike Srpske" trebalo bi početkom naredne sedmice da sa Institutom "Mihajlo Pupin" i kompanijom "Kaldera" potpiše ugovor o nabavci opreme za naplatu putarine na autoputu Banjaluka - Gradiška.
Javno preduzeće "Autoputevi Republike Srpske" trebalo bi početkom naredne sedmice da sa Institutom "Mihajlo Pupin" i kompanijom "Kaldera" potpiše ugovor o nabavci opreme za naplatu putarine na autoputu Banjaluka - Gradiška, nakon što je Kancelarija za razmatranje žalbi BiH odbila žalbu jednog ponuđača.
Direktor ovog preduzeća Dušan Topić izjavio je da je vrijednost ugovora 1,25 miliona KM sa PDV-om i da bi naplata putarine trebalo da počne jedan do dva mjeseca nakon potpisivanja. "Rješenje Kancelarije za razmatrae žalbi je potvrdilo da su `Autoputevi` radili u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, a ugovorom ćemo precizno definisati nabavku i instalaciju opreme", rekao je Topić.
On je naveo da će Institut "Mihajlo Pupin" dobiti posao, jer je renomirana kompanija, dok "Kaldera" kao domaći subjekt može da bude njihov lokalni partner.
"S druge strane, bilo je komentara da se onemogućava velikoj francuskoj kompaniji da dobije posao, ali je riječ o splitskoj kancelariji jedne francuske kompanije `Sanef`, koja je i uložila žalbu", rekao je Topić, navodeći da su s njom na tenderu nastupile i dvije banjalučke firme, koje ne mogu da iznesu ovaj posao.
On je dodao da je u avgustu okončan konkurs za prijem 22 radnika u naplatnim kućicama, ali da ugovori o radu nisu potpisani, jer se čekalo na okončanje postupka javne nabavke opreme. "Od navedenog broja, 14 će raditi kao inkasanti, a ostali su neophodno rukovodeće osoblje, a kompanija koja isporučuje opremu ima obavezu da ih obuči", rekao je Topić.
On smatra da sistem naplate neće donijeti mnogo novca, jer zbog nedostatka mosta kod Gradiške nema planiranog broja vozila, te da uvođenjem naplate neće biti ni mnogo osipanja saobraćaja, osim u prvih mjesec dana.
"Sada ćemo u Jakupovcima da počnemo sa otvorenim sistemom naplate, a kako se bude širila mreža prema Doboju sistem ćemo postepeno zatvarati postavljanjem naplatnih kućica na svim izlazima sa autoputa", rekao je Topić.
On je naveo i da je u proteklih mjesec dana izvršen povrat kompletnih sredstava naplaćenog PDV-a po osnovu ugovora za izgradnju dionice autoputa Banjaluka - Doboj od Prnjavora do Doboja, u iznosu od 25 miliona KM, koja su bila na čekanju u Upravi za indirektno oporezivanje BiH.
Topić je rekao i da je prije dva dana potpisan dodatni ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj /EBRD/ o kreditu od 35 miliona evra za prvu fazu izgradnje autoputa Banjaluka - Doboj, na dionici od Prnjavora do Doboja.
"Na ovaj način apsolutnom je pokriven cijeli ugovoreni iznos, tako da konačno i formalno imamo obezbijeđena kompletna finansijska sredstva za izgradnju cijelog autoputa", rekao je Topić.
Govoreći o realizaciji planova za ovu godinu, Topić je izrazio zadovoljstvo kontinuitetom izgradnje autoputa Banjaluka - Doboj, navodeći da se još intenzivno radi na postizanju konkretnog pomaka u planiranju izgradnje mosta na Savi kod Gradiške.
On je podsjetio da je Evropska komisija odobrila Hrvatskoj kandidovani projekat izgradnje polovine mosta i saobraćajnice od Okučana koji će se realizovati bespovratnim sredstvima, te da bi izvođači radova trebalo da budu izabrani tokom naredne godine, a da se 2016. godine sa radovima počne.
"Sredinom ovog mjeseca imamo sastanak u Zagrebu o tom pitanju i potrudićemo se da taj proces ubrzamo preuzimanjem što više posla na sebe", najavio je Topić, istakavši da se to odnosi samo na polovinu obaveze koja pripada BiH.
Izvršni direktor za ekonomsko–finansijske poslove u "Autoputevima Republike Srpske" Marko Mitrović rekao je da je finansijska konstrukcija za izgradnju autoputa Banjaluka - Doboj u ovom momentu stoodstotno zatvorena.
On je podsjetio da se za prvu fazu izgradnje koriste sredstva EBRD-a od 150 miliona plus 35 miliona eura, što se, kako je rekao, uklapa u ugovorene cijene radova i konsultantskih usluga, dok se druga faza realizuje kreditom Evropske investicione banke u iznosu od 160 miliona eura.
"Da li će biti odstupanja od cijene, pokazaće vrijeme, ali u ovom monetu po mojim saznanjima nema naznaka da će se to desiti", rekao je Mitrović.
*Pri preuzimanju teksta s portala Akta.ba potrebno je navesti izvor i linkovati tekst.
Dojavi vijest na viber +387 60 331 55 03 ili na mail urednik@akta.ba.
