Evropa prednjači po pesimizmu u pogledu zapošljavanja
Većina ljudi širom svijeta je šanse za zapošljavanje u svojim lokalnim sredinama ocijenilo kao sumorne, a Evropljani prednjače po pesimizmu u vezi sa pronalaženjem posla, pokazuju rezultati istraživanja koje je sprovela američka kompanija Galup.
.jpg)
Većina ljudi širom svijeta je šanse za zapošljavanje u svojim lokalnim sredinama ocijenilo kao sumorne, a Evropljani prednjače po pesimizmu u vezi sa pronalaženjem posla, pokazuju rezultati istraživanja koje je sprovela američka kompanija Galup. Pedeset sedam odsto ispitanika širom svijeta je saopštilo da je prošla godina predstavljala loš trenutak za zapošljavanje, što je nepromenjena cifra u odnosu na 2011, iako se globalno mišljenje prema perspektivama za zaspošljavanje poboljšalo od 2009, vrhunca globalne krize, pokazuju rezultati istraživanja, a prenosi kineska novinska agencija Sinhua.
U recesijom pogođenoj Evropi, 75 odsto ispitanika je reklo da je prošla godina bila loš trenutak za nalaženje posla, nadmašivši tako sve druge regionu u pogledu pesimizma. Zemlje evrozone prednjače na listi po pesimizmu, pa su Grčka, Italija i Španija ocijenjene kao najgora mjesta za nalaženje posla, prema mišljenju građana tih zemalja. U Grčkoj, čija je ekonomija potonula za 20 odsto u periodu između 2007. i 2012. godine, 98 odsto ispitanika je perspektive za zapošljavanje ocijenilo kao loše.
U Španiji, gdje je nezaposlenost iznad 27 odsto, 94 odsto ispitanika je reklo da je prošla godina bila loša za pronalaženje posla. Sa druge strane, u SAD je došlo do velikog zaokreta, pa se 40 odsto ispitanika izjasnilo da je dobar trenutak za zapošljavanje, a 54 je reklo suprotno. Međutim, po optimizmu u vezi sa zapošljavanjem prednjače zemlje u usponu, pa je tako 73 odsto ispitanika iz Saudijske Arabije i Tajlanda poručilo da je dobar trenutak za zapošljavanje.
*Pri preuzimanju teksta s portala Akta.ba potrebno je navesti izvor i linkovati tekst.
Dojavi vijest na viber +387 60 3315503 ili na mail urednik@akta.ba.
NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Akta.ba.
