Ulaganje u ljude – strategija uspjeha ili uslov opstanka?

U savremenom okruženju koje se ubrzano menja, kompanije se suočavaju sa brojnim izazovima koji suštinski utiču na njihov rast i mogućnosti da se adekvatno razvijaju. Kompanije lako prepoznaju značaj proizvoda, kupaca, finansijskih izvora, ali retko razumeju da su ljudi koji za nju rade, zapravo ključan resurs kojim raspolažu i neretko se nalaze u situaciji da imaju ideju, proizvod, poslovni koncept, ali ne i ko će da ga sprovede ili da obezbedi dugoročan, stabilan i održiv razvoj. Dakle, ako su ljudi ti koji sprovode poslovnu ideju i stvaraju rezultat, onda se upravo ulaganjem u njih ostvaruje dugoročna izvrsnost i sposobnost kompanije da odgovori svim  izazovima sa kojima se suočava. 

U uslovima ubrzanog razvoja tehnologije i rastućeg značaja kreativne ekonomije, logično je da raste potreba za zaposlenima koji su sposobni da kreiraju nova rešenja i ubrzaju poslovne procese. Takvi, vredni i talentovani ljudi su prepoznati kao strateška prednost po osnovu koje i kompanije i čitave zajednice ostvaruju konkurentsku prednost. Smatra se da će kompanije biti onoliko dobre, koliko će dobri, daroviti i vredni biti ljudi koji će u njima da rade. Isto tako je i budućnost svakog društva određena time koliko će talentovani, obrazovani i kreativni pojedinci činiti njenu zajednicu. Tako se postavlja šire društveno pitanje budućnosti, kako kompanija tako i zajednica, u kojima dolazi do odlaska upravo takvih pojedinaca.

Ovde nije reč samo o depopulaciji stanovništva, već o tome da dolazi do nemerljivog gubitka intelektualnog kapitala po osnovu čega se gotovo zakonomoreno gubi konkurentska bitka za pristojnu poziciju u budućnosti, kako kompanije na tržištu, tako i celog društva na globalnoj pozornici. Jasno je da je borba za talentovane pojedince već godinama ključna konkurentska bitka koja će nam odrediti budućnost. Oni koji su to razumeli spremno stvaraju i dočekuju kvalitetne i talentovane ljude, a oni koji nisu nalaze ih na izlaznim vratima, aerodromu ili autobuskoj stanici. Sledi da ulaganje u ljude nije samo ključna strategija rasta i razvoja, već i osnovna pretpostavka opstanka kompanija na tržištu koje se digitalizuje, globalizuje i u kojem se konkurencija pooštrava.  

Imajući sve ovo u vidu Adizes SEE apeluje i trudi se da animira vodeće kompanije u regionu da budu spremne i da daju odgovor na situaciju sa kojom se čitav region suočava. Često smo u poslovnim razgovorima sa direktorima ili vlasnicima biznisa imali prilike da čujemo kako im treba dobar menadžer ili zaposleni, ali prosto na tržištu nema ljudi tog kalibra. S druge strane sve zemlje u regionu se suočavaju sa odlivom ljudi, pa je onda pitanje kako odlaze, kada ih nema?! 

Jasno je zapravo da ih ima, ali odlaze baš zato jer ih nismo prepoznali, uvažili, uložili u njih i njihovu budućnost. Savet koji iz ovoga sledi je da moramo da se potrudimo da prepoznamo dobre i talentovane ljude u našoj kompaniji i okruženju i da ih privučemo i učinimo zadovljnim. 

Često opravdanje za odlazak ljudi se nalazi u tome da ne možemo da ih platimo kao neko drugi ili da ne mogu da zarade koliko negde drugde. Međutim, pokazuje se da češće i brže odlaze ljudi koji imaju visoke plate. Zaključak je da ne odlaze prioritetno zbog zarade, već zbog osećaja da nema perspektive, da nema budućnosti, da je njihov napredak sistemski ograničen. 

Upravo pametnim i kontinuiranim ulaganjem u njihovo znanje i veštine, ljudima se pruža perspektiva i prilika da napreduju, a kompanije treba da im predoče da računaju na njih i da su spremne da ulože u njihov napredak i budućnost. 

Adizes SEE zato preporučuje da se kompanije fokusiraju na ljude, da se potrude da prvo unutar svojih organizacionih jedinica prepoznaju i uvaže kvalitetne pojedince i da im pruže perspektivu za razvoj i napredak.

Zatim, treba proaktivno da posmatraju svoje okruženje i da se pozicioniraju kao atraktivan poslodavac. Iskustvo nam govori da ulaganje u razvoj zaposlenih i podizanje njihovih kapaciteta, a posebno menadžerskih sposobnosti čini suštinsku razliku između dinamičnih kompanija koje koriste prednosti digitalne revolucije i široke dostupnosti znanja i informacija, nasuprot onima koje brzo bivaju prevaziđene. Ovakav angažman vodećim kompanija u regionu će obezbediti dugoročnu izvrsnost i sposobnost da se suoče sa globalnom konkurencijom. Istovremeno, one će biti nosioci razvoja i konkurentske sposobnosti čitavog društva u budućnosti, što je njihov suštinski interes jer iz ovog regiona oni crpe svoje poslovne snage i energiju. 

Intelektualni kapital je ključni resurs svake kompanije i svake zajednice, pa je time i najznačajnije polje za investiranje i kontinuelno unapređivanje. Visoko motivisan i kvalitetan kadar je sposoban da izgradi i snažnu korporativnu kulturu, čime se ostvaruje i visok nivo lojalnosti uspostavljenim vrednostima kompanije. Najbolje ulaganje, koje je pretpostavka uspešnog tržišnog pozicioniranja, je ulaganje u znanje i veštine zaposlenih, po osnovu čega kompanije stiču i suštinsku prednost u odnosu na konkurenciju, a time i mogućnosti da ostvare visoke rezultate u svojoj delatnosti. Ulaganje u ljude dakle nije samo pitanje ostvarivanja dugoročne izvrsnosti kompanije, već pretpostavka njenog opstanka u uslovima globalne konkurencije.

Autor: Dubravka Zenović Milovanović - ASEE Regionalni direktor za Programe razvoja zaposlenih

Kontak: office@asee.biz