Dodatna liberalizacija uvoza pogubna za ekonomiju BiH

Direktor Generalnog direktorata EU za proširenje Stefano Sanino u pismu Vijeću ministara zatražio je od BiH da, povodom ulaska Hrvatske u Evropsku uniju 1. jula, omogući nastavak bescarinskog uvoza svega što se i sada bescarinski uvozi iz Hrvatske, ali i da se ova povlastica proširi na cijelu Evropsku uniju. Ovim bi se zadržao višegodišnji nepovoljan položaj BiH iz CEFTA sporazuma iz 2006. godine, bez vlastitih mogućnosti za izvoz. Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović kaže da je za Bosnu i Hercegovinu ovo neprihvatljivo i da se na to bilo čime nije obavezala: "Mi imamo privremeni trgovinski sporazum s Evropskom unijom, koji primjenjujemo i poštujemo, a prilikom ulaska svake nove članice u Evropsku uniju obavljaju se dodatni pregovori i dodatni protokoli. Kako to radi Bosna i Hercegovina, nešto slično radi i Srbija. No, naš problem je što smo u okviru CEFTA-e trgovinu sa našim susjedima u potpunosti, sto posto, sveli na nulu, tako da bi potpuno, potpuno nepovoljno za slabu, krhku ekonomiju Bosne i Hercegovine da od 1.VII izvrši i dodatnu liberalizaciju."

I Duljko Hasić iz Spoljno-trgovinske komore BiH smatra da bh. strani nikako ne bi odgovaralo da se u novom trgovinskom aranžmanu Hrvatskoj dadnu dodatne koncesije vezano za plasman proizvoda na tržište BiH bez dodatnih carinskih opterećenja. "I dalje bi bili proizvodi iz Hrvatske u rangu ostalih zemalja CEFTA sporazuma. S druge strane, to bi ugrozilo konkurentnu sposobnost naših proizvoda i ni u kom slučaju ne bi mogli razvijati dalje sopstvenu proizvodnju iz razloga što će Hrvatska nakon 1.7. dobiti odgovarajuće koncesije, prvenstveno kada su u pitanju sredstva iz fondova Evropske unije i subvencije koje koristi iz državnog budžeta."

Pregovarački tim Bosne i Hercegovine čvrsto će se držati odluka koje je donijelo Vijeće ministara BiH o pregovorima sa Evropskom unijom, a to znači da će i dalje insistirati na zaštiti bh. privrede. Šef pregovaračkog tima BiH Dragan Mekić ističe da je ovakav stav utemeljen u samom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju ali i odredbama CEFTA-e. "U sporazumu CEFTA-e jednostavno piše - član 51, stav 2 – da, ukoliko neke od zemalja kandidata ili potencijalnih kandidata uđu u EU, one nemaju pravo na kompenzaciju jer je ulazak u Evropsku uniju dobrovoljan."

Zamjenik šefa Delegacije EU u BiH Renco Davidi smatra da bi nadležni u Bosni i Hercegovini trebali da odgovore na dopis Stefana Sanina u kojem je poručeno da je Evropska komisija spremna da razmotri dodatni prostor za pregovaranje o povećanju kvota za BiH za izvoz šećera, ribe i vina ukoliko se Hrvatskoj omogući dalji nastavak bescarinskog uvoza, ali i ova povlastica proširi na cijelu Evropsku uniju.

Ministar Šarović smatra da Bosna i Hercegovina ne može pristati na ovako nešto jer bi to dovelo većinu bh. privrednika i poljoprivrenika u nepovoljan položaj. "Od 1.VII to bi se dodatno pogoršalo i u pitanje bi došlo, rekao bih, preko 200 linija proizvoda biljnog i životinjskog porijekla, što bi u vrlo nepovoljan položaj dovelo čitavu granu poljoprivrede, mesnu industriju, prerašđivačku mesnu industriju, industriju mlijeka, duhana, konditorsku industriju itd. Mi sa naše strane smo također kroz ove pregovore imali nekoliko zahtjeva, četiri ili pet, ali to je neuporedivo sa onih dvjesto i više zahtjeva za liberalizaciju. Zaista, mi jesmo spremni za pregovore, ali pregovore dvije strane."

Ponašenje Hrvatske može se opravdati i strahom zbog najava nekih hrvatskih preduzeća da će zbog carina dio proizvodnje prebaciti u susjedstvo, smatraju u Bosni i Hercegovini, ali naglašavaju da, s druge strane, Hrvatska i Evropska unija ne želi dati ništa, pa ni slobodan prolaz roba preko luke Ploče. "Ono što bi trebalo uraditi od strane bh. vlasti jeste da se regulira još jedan dodatni granični prelaz, tzv. BIP, i to je nužnost za bh. stranu. Drugo, da se zaista reguliše pitanje prolaza kroz neumski koridor i pristup luci Ploče", kaže Duljko Hasić.

"Oni nisu spremni nama dati dodatne koncesije. Samim tim – kakav je to obostrani interes? Dakle, mi treba da budemo kažnjeni zato što smo poštovali preporuke Evropske unije!", smatra Dragan Mekić.

S druge strane, Sanino u svom pismu svu odgovornost prebacuje na bh. vlasti. "Do danas, vaša zemlja nije bila u stanju u potpunosti preuzeti EU zakonodavstvo u vezi sa hranom, veterinarstvom i fitosanitarnim pitanjima i ugraditi ga u važeće zakone u vašoj zemlji. I sve to pored izdašne finansijske podrške Evropske unije i stručnih savjeta, te praktičnih preporuka Evropske komisije", istakao je Sanino.

Međutim, Duljko Hasić smatra da je Evropska unija zajedno sa SAD jednako odgovorna za trenutno stanje u Bosni i Hercegovini, koje je nametnuto Dejtonskim mirovnim sporazumom i zbog čega se kasnilo sa usvajanjem zakonodastva iz takozvanog Higijenskog paketa.

"A sve to je uslovljeno nepostojanjem odgovarajuće infrastrukture, odnosno odgovarajućeg resornog ministarstva na nivou države - mininstarstva za poljoprivredu tako da smo izgubili dosta vremena. Usvajanje ovog zakonskog propisa dosta je uzrokovalo štete na pripremi privrednih subjekata kada su u pitanju kriteriji koji se moraju ispuniti."

U Bosni i Hercegovini takođe podsjećaju na neprincipijelne stavove Evrpske unije, posebno kada su u pitanju neke zemlje. Hrvatska će biti jedina zemlja kojoj će biti dozvoljen ulazak u Evropsku uniju a da još sa susjedima nije riješila pitanja granica na kopnu i na moru.