Samostalni biznis za puko preživljavanje

BiH ima jednu od najvećih stopa samozapošljavanja u Evropi, ali to nije odraz visokog preduzetničkog duha, već propasti industrijskih sistema i borbe građana za puko preživljavanje, smatraju ekonomisti.

Prema podacima Kancelarije za statistiku EU - Eurostat, koje je obradio sajt Makroekonomija.org, u BiH je samozaposlen skoro svaki peti radnik (22,7 odsto), po čemu se ispred nas nalaze samo evropski rekorder Grčka sa 31,4 i Srbija sa 24 odsto.

Kako se navodi, udio samozaposlenih u ukupnom broju zaposlenih na nivou EU je u proteklih nekoliko godina relativno stabilan, odnosno, došlo je do neznatnog povećanja sa 14,2 odsto u 2008. godini na lanjskih 14,5 odsto.

Miroslav Zdravković, urednik sajta Makroekonomija.org, visok procenat samozaposlenih u Srbiji obrazlaže posljedicom prisilnog odlaska u privatnike, pod pritiskom ostanka bez posla u velikim socijalističkim preduzećima.

"Sličnu nesreću, mada mnogo veću, usljed građanskog rata, preživeli su i građani BiH, pa su treći u preduzimljivosti tik ispred Turaka", ukazuje Zdravković.

S njim se slažu bh. analitičari, koji navode da se dio otpuštenih industrijskih radnika u BiH počeo samostalno i porodično baviti poljoprivredom, maloprodajom na pijacama i u trgovinama, taksi prevozom, šivanjem i drugim uslužnim poslovima.

Goran Radivojac, profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci, koji kaže da statističke podatke o visokom procentu samozaposlenih treba staviti u kontekst opštih privrednih prilika u BiH.

"Bez obzira što je u našoj javnosti prisutna priča o propasti Grčke, ona je za nas još uvijek industrijski nedostižna i tamo ogroman broj samozaposlenih radi u turizmu, dok je u BiH nivo samozaposlenih rezultat lošeg stanja industrije", ističe Radivojac.

On napominje da je samozapošljavanje pozitivna stvar za društvo ukoliko u zemlji postoji jak industrijski sektor na koji se radnje i male firme mogu osloniti.

"Lako je reći da 90 odsto njemačke privrede čine mala i srednja preduzeća, ali treba znati da ona rade za gigante kakvi su 'Siemens' i 'Bosch' te jaku automobilsku industriju. Toga, međutim, u BiH nema, već su preduzetnici uglavnom prepušteni nemilosrdnom tržištu. Dakle, samozapošljavanje kod nas nisu tehnologija i inovacije koje nose rast i razvoj, već uglavnom biznis za preživljavanje", zaključuje Radivojac.

Da je visok procenat samozaposlenih u BiH posljedica lošeg stanja na tržištu rada, potvrđuje i podatak da se, pak, nalazimo u donjem dijelu evropske ljestvice kada se uporedi broj samozaposlenih sa ukupnim brojem stanovnika. Prema tim podacima, u BiH ima 47,7 samozaposlenih na 1.000 stanovnika, što je najmanje u odnosu na ostale zemlje okruženja - u Srbiji 76,2, Makedoniji 55,3, Sloveniji 52,7 i Hrvatskoj 51,1.

Uticaj krize u EU

Ukupan broj samozaposlenih osoba u EU od nastanka ekonomske krize 2008. godine smanjen je za jedan procenat sa 31,2 miliona na 30,9 miliona u 2012. godini, dok ukupna zaposlenost istovremeno bilježi pad od 2,7 odsto. Nasuprot EU stoji Turska, u kojoj je broj zaposlenih povećan za 3,5 miliona osoba. Broj radnika povećala je i Njemačka za 1,3 miliona, dok je evropska periferija teško stradala. Najveće smanjivanje broja zaposlenih imali su Španija (za tri miliona), zatim, Grčka (769.000), Italija (529.000), Portugal (523.000) i Bugarska (za 411.000).