.jpg)
Savjet EU usvojio je direktivu o hipotekarnim kreditima u cilju uspostavljanja jedinstvenog tržišta tih kredita u Evropskoj uniji i visokog stepena zaštite potrošača. Direktivom se postavljaju osnove za efikasno i konkurentno jedinstveno tržište na korist potrošača, kreditora i posrednika u kreditiranju.
Unija želi visok nivo zaštite i direktivom reguliše neodgovorno pozajmljivanje i zaduživanje koje je, u kontekstu finansijke krize, doprinijelo povećanju broja kredita koje dužnici ne mogu sebi da priušte, neizvršenja obaveza i zaplijene i prodaje nekretnina dužnika širom Unije.
Obezbjeđujući funkcionisanje tržišta hipotekarnih kredita na razuman način, direktivom se cilja i na unapređenje finansijske stabilnosti.
Kako su ocijenili u Savjetu, propisima EU koji se odnose na obmanjujuće oglase i nepoštene odredbe u potrošačkim ugovorima nisu regulisane specifičnosti hipotekarnih kredita.
Ukazuje se i da je davanje informacija o hipotekarnim zajmovima prije potpisivanja ugovora regulisano neobavezujućim kodeksom ponašanja, te je stoga i nedosljedno.
Na hipotekarne i kredite za renoviranje koji premašuju 75.000 eura ne primjenjuju se propisi EU o potrošačkim kreditima i trenutno u EU ne postoje odredbe za nekreditne institucije koje daju kredite ili za posrednike u kreditiranju.
Novom direktivom stvaraju se uslovi da se obezbijedi visok stepen profesionalizma među kreditorima i posrednicima. Njome se postavljaju principi za marketing i reklamiranje i uvodi obaveza pružanja informacija prije potpisivanja ugovora o hipotekarnom kreditu. Tu su i odredbe o obaveznim informacijama o posrednicima i kamati.
Odredbama direktive od kreditora se traži da preispita kreditnu sposobnost potrošača, kao i da objavi obaveze potrošača.
Direktivom o hipotekarnim kreditima uspostavljaju se regulatorni i principi nadzora posrednika u odobravanju kredita i omogućavaju adekvatna regulativa i nadzor nekreditnih institucija.
Tekst koji je usvojio Savjet EU uključuje sve amandmane izglasane u Evropskom parlamentu.
Članice EU imaju rok od dvije godine da ugrade direktivu u nacionalne zakone, propise i administrativne odredbe.
