Kapital / IZVJEŠTAJI

Mračni tuneli obilaznice oko Beograda - izmeštanje tranzitnog saobraćaja iz centra grada nije dala željene rezultate

06.10.2009. 09:30 / Izvor: Politika

Posle skoro godinu dana od kada je sektor četiri obilaznice oko Beograda (od Ostružnice do Orlovače) pušten u rad, ova dugogodišnja investicija čiji je cilj da izmesti tranzitni saobraćaj iz centra grada, po svemu sudeći, nije dala željene rezultate. Od prognoziranih 20.000 kamiona i 10.000 putničkih vozila, saobraćajnim krakom oko prestonice danas se, prema poslednjem merenju JP "Putevi Srbije", u proseku kreće 10.019 vozila dnevno.

Brojni su razlozi za nedovoljnu iskorišćenost obilaznice. Jedan je u činjenici da poluprsten oko Beograda nije kompletiran prema zacrtanom projektu niti se zna da li će obilaznica biti završena do 2011. godine kako je planirano – premda su četiri sektora iz pravca autoputa E-70 (Beograd–Zagreb) puštena u rad, za prvobitno planirano spajanje sa autoputem E-75 (Beograd–Niš) nedostaju još dva (sektori pet i šest, od Orlovače do Bubanj potoka). Umesto toga, sadašnju sponu sa pravcem za Niš čini paralelna, alternativna ruta koja ide preko postojećeg Kružnog puta.

Ideja o alternativnom pravcu javila se svojevremeno zbog manjka finansija u republičkom budžetu za 2009. godinu i tada je odlučeno da od sektora pet bude izgrađeno samo "parče" od Orlovače do iza tunela "Straževica", a da se za dalju sponu sa autoputem iskoristi Kružni put. Zbog male propusne moći i lošeg stanja ove saobraćajnice, odlučeno je da alternativna deonica bude rekonstruisana, ali se i taj posao "razvukao" na više od šest meseci. Ovaj poduhvat podrazumeva proširenje druma sa sadašnjih 6,6 na predviđenih 7,1 metar, kao i postavljanje saobraćajnih znakova i obnovu tunela "Stara Straževica". Posao je poveren građevinskom preduzeću "Strabag".

Na nedavnu kritiku gradonačelnika Dragana Đilasa kako na Kružnom putu "ima više radnika koji usmeravaju saobraćaj nego onih koji bi trebalo da ga popravljaju", Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, rekao je da će alternativni pravac obilaznice biti završen krajem novembra ili početkom decembra ove godine.

Ni deo poluprstena koji je u funkciji, pre svega sektor četiri, nije bez "boljki". U "Lipaku", jednom od dva tunela na ovoj deonici, nedostaje osvetljenje, dok drugi tunel "Železnik" sija kapacitetom od 30%, koliko dozvoljava napajanje gradilišnom strujom.

Lazar Milinković, direktor preduzeća "Planum", glavnog izvođača radova na obilaznici, objašnjava da je takva situacije posledica neizmirenih dugova "Elektroprivredi Srbije".

– Ugradili smo svu opremu, sijalice, kablove, ventilacione sisteme u oba tunela, ali ona nije u funkciji jer nismo izmirili obaveze EPS-u. Da bismo platili račun za struju treba da naplatimo potraživanja od investitora, Ministarstva za Nacionalni investicioni plan. Osim za struju, NIP nam duguje i oko 800 miliona dinara za građevinske radove. Osvetljenje u tunelu "Železnik" koji je u krivini obezbedili smo strujom sa gradilišta, ali ona nije dovoljno snažna – objašnjava Milinković.

Sektor četiri je završen, dodaje on, zahvaljujući gradu koji je uredno finansirao svoj deo posla (2,2 milijarde dinara).

Sektor četiri nad glavom ima još jedan problem. Da bi ova saobraćajnica dužine 7,7 kilometara postala bezbedna, neophodno je uložiti dodatna sredstva u opremu i prateće radove.

– Da bi se pustila struja, dovela voda, uključila ventilacija, završili zemljani radovi na tunelu "Lipak" i sanirale rečice, potoci i vode ispod mostova, potrebno je izdvojiti još 350 miliona dinara. Tek tada će saobraćajnica biti sigurna – istakao je Milinković.

U Javnom preduzeću "Putevi Srbije" kažu da su horizontalna i vertikalna signalizacija postavljeneprema projektu, kao i da je njihovo preduzeće "u procesu preuzimanja saobraćajnice na održavanje".

– Stavili smo dodatne znakove i nadoknadili one koji su u međuvremenu ukradeni. Da bi saobraćaj na obilaznici funkcionisao punim kapacitetom, dogovaramo se sa MUP-om Srbije da usmeravaju teretnjake na obilaznicu umesto da prolaze kroz grad. Oni to već sada delimično čine. Godinu dana po upotrebi kružnog puta u punom kapacitetu znaćemo kolika je njegova iskorišćenost. Prema stručnim procenama, ovaj period neophodan je kako bi građani stekli naviku da voze tom deonicom – objašnjava Tamara Motrenko iz "Puteva Srbije".

Gradnja obilaznice oko Beograda, od Batajnice, Dobanovaca, Ostružnice, Orlovače, Bubanj potoka do Vinče i planiranog mosta na Dunavu, počela je 1990. godine i od ukupno 47 kilometara dosad je trasirano 25. Ona treba da omogući da teretna vozila ne saobraćaju kao do sada preko "Gazele", da izmesti tranzitni saobraćaj iz centra grada i poveže magistralne i međunarodne putne pravce na teritoriji Beograda.

Zemljišni papiri, pa radovi

Za izgradnju deoniceod Batajnice do Dobanovaca (nulti sektor), prema rečima nadležnih iz JP "Putevi Srbije", postoje obezbeđena sredstva ali radovi na ovom potesu ne mogu početi dok proces eksproprijacije zemljišta ne bude okončan. Povezivanje autoputeva za Novi Sad i Zagreb, kažu u ovom preduzeću, koštaće 115 mil EUR.

Izgradnja obilaznice oko Beograda sa prekidima traje već 19 godina. Od početka radova do puštanja sektora četiri u promet (novembar 2008) u ovu stratešku saobraćajnicu uloženo je 9,7 milijardi dinara. Krak oko Beograda izgrađen je u takozvanom poluprofilu, odnosno sa jednom saobraćajnom trakom, a njime danas prolaze automobili iz oba smera. Kada bude stvorena potreba za većom propusnom moći biće izgrađen i drugi, paralelni kolovoz na koji će biti izmešten saobraćaj iz jednog smera.


(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 06.10.09.)

Imate zanimljivu priču, fotografiju ili video? Pošaljite na Viber 060 3315503 ili na mail urednik@akta.ba ili putem Facebooka i podijeliti ćemo je sa hiljadama naših čitatelja.

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Akta.ba.

Kapital