Energetski lobi u BiH protiv energetske efikasnosti i EU direktiva

Kako na Balkanu sve ide naopako  izuzev vodotoka,  tako i energetski lobi u Bosni i Hercegovini djeluje protiv energetske efikasnosti, jer je ona u sukobu s njihovim interesom.  Pripadnici tog lobija  su tu da proizvode energiju (gubitke), uvoze energente i energiju i da uzmaju „kajmak“, a njegovo veličanstvo  ''kupac''  je tu da sve to plati  bez obzira na cijenu.

Piše: Tomislav Grizelj, direktor kompanije Grizelj

Mnogi veliki i mali proizvođači ili prerađivači, od pekara do sofisticiranih proizvođača, prinuđeni su da kupuju energente od energetskog (elektro, naftnog, plinskog/gasnog) lobija, bez mogućnosti da utiču na njih, jer oni su povlašteni ekskluzivci na tržištu. A Konkurentsko vijeće spava, kao i svi oni kojima ovakvo energetsko stanje odgovara.

Opstruiraju se projekti MHE, VE i SE na sve moguće načine, od lokalne zajednice do entitetskog i ''državnog'' nivoa, orkestrirano od strane političkih moćnika.  Oni su se izborili da budu ''gospodari''  društava i „firmi'' koje energente moraju kupovati kod onih kojima godpodare i rukovode stranke. Ne vodi se računa o kunkurentnosti proizvoda, već se mora kupovati po cijeni koja je formirana iz tzv. „viših nacionalnih“ ili ne znam kojih sve drugih interesa. Bitno je da se gospodari  namire.

Međunarodni fondovi i institucije koje se zanimaju ekologijom svake godine planiraju i osiguravaju namjenska sredstva koja se ne iskorištavaju, jer se tu ne mogu naći interesi pojedinih interesnih skupina.

A i šta će nam briga za ekologiju kad kod nas i tako ništa ne radi - UNIS, ENERGOINVEST, SODA SO, SOKO, FAMOS, ŠIPAD itd. Niko od njih više ne zagađuje okolinu, a postojeći  mali zagađivači jeftino kupuju svijest i savjest državnih institucija, tako da nema evidencije niti sankcija prema  zagađivačima. Kad nema evidencije nema ni zagađivača,  pa nam zato  ne trebaju ni novci za zaštitu okoliša! Samo se pitam do kada tako i kud plovi ovaj brod bez odgovornosti, kursa, vizije, misije i cilja ?

Komunalne firme u  vlasništvu ''države'' proizvode energiju (gubitke) i kupuju i preprodaju energente, jer su oni uvijek sa 20% – 40 % marže i kažu ''mi smo tu da trošimo, a ne da štedimo, kupac je taj koji mora da štedi i da plaća''. To mi je rekao jedan od direktora kad sam ga pitao za energetsku efikasnost. 

Nikoga ne treba imenovati ni reklamirati, jer svi su dobro poznati i „ufurani“!  Treba da ponovim da  riba od glave smrdi, ali nitko ne smije da je dirne, jer lešinari su najnemilosrdnija i najbeskurpuloznija  živa bića.

Kud plovi energetski sekor u  BiH  - TE Stanari,  Toplana/energana Zenica, TE blok  Tuzla, TE blok  Kakanj, vodozahvat  Bijela/Crna rijeka? Sve je na čekanju, a Sarajlije svkodnevno  (svake noći) trpe redukcije vode, uz obrazloženje da su ukupni gubici na mreži 60 – 70 %. Mene kao laika interesuje tko je utvrdio i na kojim dionicama distributivne mreže imaju gubitke i kada će „Vodovod“ izraditi sanacioni plan distrbutivne mreže na dionicama na kojima „ostvaruju“ gubitak preko 100%, jer je za pretpostaviti da na nekim dionicama nema gubitaka (interne instalacije kod kupaca u zgradama).

Toplanama ili kako se već u kom gradu zovu komunalna poduzeća koja se bave proizvodnjom i distribucijom toplinske energije,  nije u interesu utopljavanje zgrada, jer će im pasti utrošak energenata, a time i sveukupni promet, pa od čega će onda oni živjeti, ali i njihovi stanački  mentori?  Manji promet  znači  i manji gubici, ali koga to intersuje? Bitno je da se troši i da su to top teme početkom oktobra svake godine. Zadužuju se ponovo, a sveukupni dug ostavlja se novim generacijama, zajedno sa otpadom (energentima) koji zatrpavamo, jer nam ne treba, jer oko toga treba raditi, a od rada se teško živi. 

U poslijeratnom periodu dežurna ''vlast'' na svim nivoima  u kontinuitetu  opstruira sve programe koji dolaze od  mnogih EU fondova. Ne zna se tko to teba da realizira, misli se jedino na to tko će i hoće li nešto „hajrovati“. Ali, zašto bi uopće radili, plaće će biti, radili ili ne radili. Osim toga, bolje je tako, bez nekog rada, jer ako radiš možeš i da pogriješiš, pa bi te mogao netko prozvati, a  kome  to treba ?

Direkcija za evroatlanske integracije ne radi ništa, jer im je barijera „Sejdić- Finci“ i tu sve stoji. Iako imamo urede i u EU, redovno se dijele plaće i prave neki programi, ali kada će početi nešto i da se radi i do kada će sadašnje stanje  trajati?

Država kopira EU i stihijski formira ''urede, kancelarije, agencije'', zapošljava podobne i stvara financijske obveze prema realnom sektoru, bez analize treba li to nama, bitno je da mi sve to imamo. Evo jedan primjer:

Grad  Sarajevo uz podršku Njemačke ambasade formirao je Ured za energetsku efikasnost u ulici Hamdije Kreševljakovića, koji su svečano otvorili bivši gradonačelnik prof. dr. Alija Behmen i  tadašnja njemačka ambasadorica u BiH Ulrike Knotz. Ali, taj ured je bio samo privremeno referentno rješenje za neke namještenike, da imaju referencu da  su radili u toj tako  bitnoj instituciji i da oni zato kao nešto znaju. Ali,  koji su  stvarni rezultati njihovog rada nikoga nije briga.

Mnogo je pitanja, ali na njih ne očekujem odgovor, jer nitko i ne zna odgovor. Vlade, ministri, „podobni“ namještenici odlaze, nema društvene odgovornosti, a problemi ostaju. To je naša stvarnost.