Zašto Evropa nije napravila Google ili Facebook?

Stari kontinent nije dao nijednog online džina, poput Google, eBay-a ili Facebook, jer se najbolji i najsjajniji evropski umovi prije odlučuju da emigriraju u Silicijumsku dolinu ili prodaju svoje ideje američkim firmama nego da sami pokrenu posao. Evropska komisija nastoji da to promjeni dugoročnim planom reformi i inicijativa ali je čeka dosta posla. Kako se ocjenjuje, Evropskoj uniji, prije svega, nedostaju kultura preuzimanja rizika i finansijska mreža potrebna za prerastanje malih internet kompanija u one koje dominiraju na globalnom nivou.

 Iako je odrastao u Francuskoj i tu pokrenuo prvi posao u oblasti tehnologije, Micha Benoliel nikada nije zaboravio atmosferu avanture i optimizma u San Francisku, gde je studirao početkom devedesetih. Zato se, kada mu se "rodila" ideja za novu aplikaciju za pametne telefone, vratio u Kaliforniju 2011. da ostvari svoj san.

 "Znao sam da jedini put da se promjeni svijet vodi odavde", kaže Benoliel, direktor kompanije Open Garden koja je napravila aplikaciju za poruke FireChat.

 Benoliel (43) ističe i da su "u SAD, posebno u Slicijumskoj dolini, otvoreni za svaku ludu ideju" dodajući da "uspješne kompanije često nastaju iz ludih ideja".

Evropski relativno oprezan pristup investicijama smatra se jednom od najvećih prepreka i jednom od stvari koje je najteže promjeniti. Kako piše agencija AP, investitori u Evropi žele da ulažu u nove kompanije koje će ostvarivati prihod od početka.

Zato su mnoge evropske kompanije iz sektora visoke tehnologije usmjerene na proizvode koji mogu odmah da se prodaju i donesu prihod - industrijsku opremu, turbine, brze vozove, medicinske uređaje.

 Međutim, internet kompanije na početku nemaju nikakve ili imaju male prihode. Twiter i Facebook, npr, na startu su se usmjerili da privuku što više korisnika. Tek kada su postali globalna sila, pažnju su okrenuli ka zaradi od reklama i uz pomoć drugih strategija.

 Razlika u mentalitetu jedan je od ključnih razloga što Evropa ima manje venture kapital" kompanija (koje ulažu u pokretanje posla) i manja ulaganja u pokretanje posla nego SAD ili Azija.

 U posljednjih pet godina američke venture kompanije  potrošile su 167 milijardi dolara na nove poslovne ideje dok su iste u Evropi izdvojile oko 20 milijardi, pokazuju podaci Nacionalnog udruženja venture kapitala.

 Samo u 2014. američke investicije u pokretanje poslovanja dostigle su 50 milijardi dolara, pri čemu gotovo polovina tog iznosa u Silicijumskoj dolini. Istovremeno su evropska ulaganja bila samo četiri milijarde dolara.

 Evropu je prestigla i Azija, koja posljednjih godina bilježi snažan rast internet sajta za maloprodaju Alibaba, sa venture kapitalom od 22,5 milijardi dolara u 2014. Ta suma će u 2015. biti osjetno premašena jer su do kraja avgusta već investirane 23 milijarde dolara.